KIKINDA- Zamislimo dve različite osobe istih godina, istog stepena znanja i profesionalnog iskustva pred istim životnim izazovom- dolazak u novu poslovnu sredinu. Nazvaćemo ih Lole i Bole. Obojica su se prvog dana na poslu susrela sa sledećom situacijom: predstavljanje pred celim kolektivom.
Kada je Lole čuo da treba da se predstavi pred celim kolektivom kroz njegovu glavu su proletele automatske misli: “Jao ovo je strašno! Šta ako im se ne svidim? Smejaće mi se ako kažem nešto glupo.Najradije bi pobegao odavde!” Za razliku od njega Boletu su proletele sledeće misli kroz glavu: “Divno, imaću priliku da upoznam kolege i oni mene”.
Automatske misli koje su proletele Loletu i Boletu kroz glavu su redovni pratilac svih naših
dešavanja. Javljaju se spontano, automatski i obično ne obraćamo pažnju na njih (a trebalo bi, setite se priče o samosvesti). Kao što se u gornjem primeru vidi u automatskim mislima su sadržana naša očekivanja, pretpostavke i zaključci vezani za neki događaj. Sadržaji automatskih misli mogu biti pozitivni i negativni, u vidu reči ili slika.
ZAŠTO SE MISLI OVE DVOJICE MOMAKA RAZLIKUJU?
Automatske misli su odraz temeljnih uverenja (bazična uverenja) koje osoba ima o sebi, drugima i o tome kako svet funcioniše (slika o sebi , drugima i svetu ).Temeljna uverenja su skup mnogobrojnih pravila, stavova , ličnih teorija koje neka osoba tokom svog života razvije o sebi, drugima i životu uopšte. Oslanjamo se na njih i dozvoljavamo im da nas vode kroz život tako što nam “govore” šta treba raditi– ili ne raditi, kako nešto treba raditi, da li je nešto ili neko OK, šta možemo ili ne možemo… Iako naša uverenja, pretpostavke, očekivanja i zaključke doživljavamo kao apsolutne istine- one to često nisu i često predstavlaju disfunkcionalne i odmažuća uverenja. Navešću neke od negativnih odmažućih temeljnih uverenja i njihove funkcionalne opcije:
Ja sam dovoljno dobar/Nisam dovoljno dobar
Mene niko ne poštuje/Dosta ljudi me poštuje
Mogu da se oslonim na sebe/Ne mogu da se oslonim na sebe
U druge ne mogu imati poverenje/Imam poverenje u druge
Vredan sam ljubavi/Nisam vredan ljubavi
Svet je nesigurno mesto/Svet je uglavnom sigurno mesto .
UTICAJ UVERENJA NA MISLI, EMOCIJE I PONAŠANJE
Vratimo se sada Loletu i Boletu da vidimo kako sve ovo gore napisano izgleda kroz primere.
Loletova temeljna uverenja su verovatno: “Nisam dovoljno dobar” , “Svet je nesigurno mesto” i “Nisam vredan ljubavi”. Iz njih je Lole razvio “ideju” da mora da se svidi svakome, a ako se to ne desi – to je dokaz da je nesposoban i glup (zaključak) i ljudi će ga iz tog razloga odbaciti (očekivanje). Ovakve pretpostavke, zaključci i očekivanja dovode do neprijatnih snažni osećanja (strah, stid, anksioznost), koja blokiraju njegovo razmišljanje i ostvarivanje njegovih potencijala. Kao posledica svega toga ponašanje je nesigurno, nervozno i uzdržavajuće. Bole se nije okupirao pretpostavkama tipa “šta ako im se ne svidim” jer je svestan da se ne može uvek svideti svakome i da će među kolegama biti i simpatizera i onih drugih. Takođe zna da iako se neki njegovi postupci ili on ne svidi nekome,to ne znači da je glup. To što se nekome ne dopada, ne doživljava kao atak na sopstvenu ličnost.
Boletova temeljna uverenja zasnovana su na poverenju prema sebi i prema drugima (dovoljno sam dobar, mogu da se oslonim na sebe). Zahvaljujući ovakvim uverenjima njegove emocije prilikom predstavljanja su prijatne, ili blago uznemirujuće, a ponašanje je spontano, opušteno i vedro. Napomenuću da je primer pojednostavljen radi potreba teksta. U svakodnevnom životu nije lako vidljiva veza između temeljnih uverenja i automatskih misli. A u psihoterapiji proces otkrivanja i menjanja temeljnih uverenja je postepen, vođen podrškom empatijom i ohrabrenjem od strane
psihoterapeuta.
KAKO OVAJ TEKST MOŽE BITI KORISTAN?
Osnovna namena ovog teksta je da ukaže na čvrstu povezanost naših uverenja, automatskih misli, emocija, akcija i ponašanja, kao i to da naša uverenja mogu imati osnažujući ili ograničavajući uticaj u dostizanju našeg punog potencijala. Naravno da je ovaj tekst tek “mrvica” informacija koja ne može pokriti kompleksnost ove teme. Zbog toga, sledeće subote, govoriću o standardima koji vam mogu posužiti kao vodič za razlikovanje korisnih od nekorisnih načina tumačenja dešavanja oko nas i u nama.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
