KIKINDA- Svakodnevni život nekih odraslih osoba je pod uticajem, pa čak i pod kontrolom obrazaca koje su postavili njihovi emocionalno destruktivni roditelji. Zbog tih štetnih obrazazaca, kojih uglavnom nisu svesni, njihovi životi su nezadovoljavajući.
Ne razumeju zašto imaju loše partnerske odnose, ili zašto nisu dobri roditelji, zašto su u dugovima ili nisu u mogućnosti da zadrže ni jedan posao, zašto često osećaju uznemirenost kojoj ne znaju razlog….
SVAKI RODITELJ PRAVI GREŠKE
Svaki roditelj pravi greške. I sama sam pogrešno postupala prema svojoj deci, i te greške su zadavale bol i mojoj deci i meni. Ni jedan roditelj ne može biti emocionalno dosupan sve vreme. Sasvim je normalno da roditelj, s vremena na vreme, vikne na svoje dete.
Svaki roditelj povremeno postane kontrolirajući. I većina roditelja udari dete, pa makar i retko. Čine li ih takva povremena ponašanja lošim roditeljima? Naravno da ne. Većina dece može se nositi sa povremenim naletima pogrešnih roditeljskih postupaka, sve dok roditelji imaju dovoljno ljubavi, razumevanja i dete ih doživljava kao sigurnu bazu.
OŽILJCI ŠTETNIH RODITELJSKIH OBRAZACA
Postoje roditelji čiji su negativni obrasci ponašanja dominantni i trajni. Neki od tih obrazaca su: premlaćivanje dece i fizičko kažnjavanje, upućivanje komentara da su ružni, glupi i neželjeni. To su još i preplavljivanje dece krivicom, seksualno zlostavljanje, ponižavanje, nametanje previše odgovornosti ili očajnički preterano zaštićivanje. To su roditelji koji nanose štetu. Skoro sva deca ovakvih roditelja se osećaju nevoljenim i bezvrednim. Ova osećanja izviru iz činjenice da deca ovakvih roditelja, ponekad svesno, a ponekad ne, direktno okrivljuju sami sebe za roditeljsko zlostavljanje.
To je zbog toga, što malo dete nema razvijene kapacitet za razmišljanje i zaključivanje, pa infantilno zaključuje da je ono loše i da je zaslužilo roditeljski bes. Takva deca uglavnom i kao odrasli nastavljaju da nose teret krivice, nedoraslosti, i loše slike o sebi. Rezultat toga je manjak poverenja i samopoštovanja, što utiče na svaki aspekt njihovog života. Dr Susan Forward ovakve roditelje naziva otrovnim roditeljima.
KO SU OTROVNI RODITELJI?
Neprimereni roditelji: stalno su usmereni na vlastite probleme i pretvaraju svoju djecu u “mini-odrasle” koji se brinu o njima.
Kontrolori: koriste krivicu, manipulaciju, pa čak i preteranu spremnost na pomoć kako bi upravljali životima svoje dece.
Alkoholičari: njihova im zavisnost ostavlja malo vremena i energije za zahteve roditeljstva.
Verbalni zlostavljači: bilo da otvoreno zlostavljaju svoju decu, bilo da su profinjeno sarkastični, demorališu svoju decu stalnim posramljivanjem, uništavajući njihovo samopouzdanje.
Fizički zlostavljači: nesposobni da kontrolišu svoj duboki bes, često okrivljuju decu za vlastito nekontrolisano ponašanje.
Seksualni zlostavljači: bilo da su otvoreno seksualni ili skriveno zavodljivi, oni su krajnji izdajnici koji uništavaju samo srce djetinjstva- njegovu nevinost.
SAMOSAŽALJENJE ILI SAMOODGOVORNOST?
Ni jedna osoba nije odgovorna za ono što su joj roditelji učinili dok je bila bespomoćno dete, ali je moguće da kao odrasla osoba napravi pozitivne promene u vezi sa tim. Ljudi koji zaglave u samosažaljenju ili prebacivanju krivice za sopstvene poteškoće na druge, uglavnom čekaju da neko drugi popravi život umesto njih ili se mire sa postojećim stanjem. Psihološka podrška može biti od velike koristi na putu od samosažaljenja do samoodgovornosti i promene.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik)
