KIKINDA- Pred đacima prvacima, njihovim roditeljima i školom stoje važni životni zadaci: razvijanje zainteresovanosti i ljubavi deteta za školu, razvijanje radnih navika i razvijanje samostalnosti deteta u školskom ambijentu.
Neprikosnoveni broj jedan na listi pravila za savladavanje navedenih zadataka jeste omogućiti detetu da zadovolji svoje osnovne psihološke potrebe:
1.potreba za povezanošću, prihvatanjem i ljubavi
2.potreba za samostalnošću i autonomijom
3.potreba za kompetentnošću (umešnost, osposobljenost, uspešnost).
Nikakva pravila, postavljanje granica, tehnike i disciplinovanje neće biti od koristi ako neka od ovih potrebe nisu zadovoljene. Za odrasle iz detetovog okruženja (roditelji, članovi porodice, vaspitači, učitelji…) zadovoljavanje ovih dečijih potrebe spada u osnove brige o detetu. Ove potrebe su urođene, i kod sedmogodišnjeg deteta su u većoj ili manjoj meri zadovoljene u zavisnosti na koji način su bitni odrasli prepoznavali i zadovoljavali ove potrebe kroz interakciju sa detetom.
BITI POVEZAN SA DETETOM
Svome đaku prvaku zadovoljavanje potrebe za povezanošću, prihvatanjem i ljubavlju omogućićete ako:
1.Razumete i prihvatite trenutne detetove sposbnosti i tempo savladavanja obrazovnog sadžaja i načine podučavanja prilagodite detetu. Ispitajte svoje zahteve i očekivanja. Ukoliko su značajno viši od trenutnih detetovih mogućnosti i rigidno insistirate na njima, dete će doživljavati neuspeh i vrlo brzo se početi da se povlači i odustaje od zadataka i učenja. Roditelji koji od deteta u startu zahtevaju ili očekuju “idelno stanje stvari” treba da znaju da je savladavanje i tako “jednostavnih” zadataka kao što je pisanje kosih crtica, slova i brojeva za svako dete jedinstven proces uvežbavanja.
2.Ohrabrujte umesto da osuđujete svoje dete .Dete će se sigurnije i povezanije osećati sa odraslima ukoliko od odraslih dobija poruke: “Možeš ti to”, “Bolje je nego juče” i ukoliko dobronamerno upoređujete ono što je bolje uradilo sa onim što je lošije uradilo. Bombardovanje izjavama “Nemaš pojma”, “Glup si!”, “Nikada od tebe ništa neće biti!”, “Ne razumem kako ovo ne možeš, baš je lako” i ukazivanje samo na ono što nije dobro uradilo narušava odnos povezanosti.
Čak i mozak deteta bolje funkcioniše kada se oseća sigurno povezan sa odraslim osobama koje o njemu brinu. Česti obrasci intezivnog nezadovoljstva, burna ljutnja, ucene, pretnje i uslovljavanja odraslih kidaju veze povezanosti između deteta i odraslog. Ako ste često ljuti i nezadovoljni, predlog je da se konsultujete sa stručnim licem. Kritika je takođe u redu, ali treba da bude takva da očuva dostojanstvo i samopoštovanje deteta.
POTREBA ZA KOMPETENTNOŠĆU I AUTONOMIJOM
Obezbedite detetu mogućnost da doživi uspeh dok savladava školske zadatke .Ukoliko mu je ta mogućnost uskraćena, usled čestog iskustva neuspeha dete će početi da odustaje, da se povlači i počeće da gradi lošu sliku o sebi. Kada dete zapne u savladavanju nekog zadatka treba da razradite strategiju koja će mu omogućiti da je uz vašu minimalnu pomoć, a prvenstveno uz svoje snage savlada. To ćete postići tako što zadatak ili materiju za učenje podelite na manje celine prilagođene detetu.
Svakoj se celini posebo posvetite dok je dete ne savlada. Ne dajite detetu gotova rešenja, ne žurite- već ga kroz materiju vodite pitanjima otvorenog tipa na koje dete treba da da odgovor, da uvidi sličnosti i razlike, da poveže situacije. Tako obezbeđujete uslove za doživljaj uspeha i razvijanje samostalnosti. Tek kada roditelji i svi odrasli koji se bave decom, razumeju i prihvate ideju o osnovnim psihološkim potrebama deteta mogu očekivati da će pravila, granice , disciplinovanje imati efekta.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
