KIKINDA- Želeći da pruže podršku tugujućoj osobi, većina ljudi se prvo zapita:“Šta da kažem?”, “Šta je najbolje učiniti?”, “Da li da ih nazovem ili da odem do njih?”, “Je li bolje da ih ostavim same?”. Ova pitanja su posledica nelagode koju većina ljudi oseća u susretu sa tugujućima, ali su i posledica naše potrebe da pomognemo. Međutim, ma koliko nam je stalo da tugujućoj osobi uklonimo ili ublažimo bol ,to je nomoguće. Zato bi bilo korisno (i za vas i za tugujuću osobu) da se što manje opterećuje idejom da je vaš zadatak da otklonite patnju. Moguće je da budete korisni na mnoge druge načine.
NAJDELOTVORNIJE JE “BITI TU” NEGO NEŠTO REĆI
Koristan način je da “budete tu” za tugujuću osobu, da je slušate iz srca i prihvatite je takvom kakva jeste. Biti s nekim u procesu tugovanja ne znači doslovce biti stalno fizički s njom, već da smo tugujućem poslali iskrenu autentičnu poruku da smo joj psihološki dostupni. To postižemo tako što joj se redovno lično javljamo da smo tu za nju. Biti tu, takođe znači jasno poručiti tugujućoj osobi da ćemo bez ikakve uvrede otići od nje ako njoj to odgovara, uprkos tome što bi smo mi želeli ostati. Slobodno započnite razgovor o umrlom poštujući želju tugujućeg da li želi da razgovara o umrloj osobi. Nemojte brinuti da ćete time tugujuću osobu podsetiti na gubitak, jer ga ona sigurno ne zaboravlja. Recite tugujućem da je prirodno što osećaju različite i intezivne emocijei da zbog toga nisu ludi ninenormalni. Ovo jevažno zato što tugujući često pitaju hoće li poludeti od boli. Nemojte donositi pretpostavke o potrebama tugujućeg, već ga o tome direktno pitajte.
PRUŽANJE PODRŠKE DECI I MLADIMA
Najvažnije je poznavati potrebe tugujućeg deteta i mlade osobe.Najpre,tugujućoj deci i mladima treba obezbediti doživlaj zbrinutosti i sigurnosti tako što ćemo biti otvoreni za sva njihova pitanja i dati im potrebne jasne informacije o smrti.Time deci pomažemo da shvate šta se dogodilo i olakšavama im reuspostavljanje kontrole.Takva tumačenja treba da budu prilagođena uzrastu (o tome kako tuguju deca različitog uzrasta i mladi pisala sam u prethodnom tekstu). Odrasli koji pružaju deci podršku ,iz najbolje namere, često šalju poruke koje su dedi i mladima zbunjujuće .Neke od tih poruka biće navedene u nastavku teksta.
NEMOJ PLAKATI
“Nemoj plakati” (velika si, uznemirićeš mamu,tatu…), “Budi jak”. Ovakve rečenice zbunjuju i brinu decu zbog tuge koju osećaju,jer im šaljemo poruku da nije u redu pokazivati osećanja i upućujemo ih da tuguju u samoći.Umesto „zabrane“ plakanja potrebno je što mirnije podneti detetovu tugu i suze, zagrliti ga (pazit ii prihvatiti moguće odbijanje telesnog dodidra) i biti prisutan.Ne moramo ništa govoriti. Na ovaj način poručujrmo detetu da možemo da se nosimo sa njegovom tugom i bolom,da je dopušteno biti tužan i pokazati svoju tugu pred drugima.
BOG IH JE UZEO
“Bog je uzeo tvog tatu/mamu”, “Bog je tako odlučio”, “Bog uvek uzima najbolje”. Ovakve rečenice kod dece mogu izazvati zbunjenost i strah da će Bog odvesti i ostale važne osobe iz njegovog života i izazavati ljutnju prema Bogu, što detetu neće pomoći da se bolje oseća. Umesto ove rečenice detetu objasnite osnovne činjenice o smrti, a ukoliko imate religijska uverenja nakon ovakvog objašnjnjena možete reći da o osobi koja je umrla sada brine Bog.Ovakvm pristupom kod dece smanjujete zbunjenost i mračne fantazije.
SADA SI TI GLAVNI
Izuzetno štetne poruke koje se mogu uputiti deci i mladima jesu: “Sada ćeš ti morati brinuti o svojoj braći, sestrama, majci…”, “Sada si ti glavni/glavna”. Ovakve poruke kod dece izazivaju silnu zabrinustost i strah od odgovornosti i osećaj neadekvatnosti za ulogu koja im se nameće. Umesto ovakvog odnosa prema deci i mladima potrebnoje reći i pokazati da će odrasli preuzeti uloge koje je imala preminula osoba.Na takav način kod dece stvaramo osećanje zbrinutosti i sigurnosti.
UMRO JE JER SE RAZBOLEO
Ovakva rečenica kod dece možeizazvati strah od bilo koje bolesti koje su uobičajene tokom života. U svakodnevnom ragovoru ,sasvim je normalno i korisno pred decom spominjati preminului osobu, pokretati razgovore o umrloj osobi i pokazivati detetu vlastita osećanja. Podrška koju pružamo tugujućoj osobi treba da bude takva da je tugujuća osoba doživi korisnom. Ma koliko naše namere bile plemenite, postupci prema tugujućima neće biti pomažući niti korisni ako tugujuće osobe doživljavaju da im nudimo nešto što njima ne odgovara.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene tručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
