KIKINDA- Reakcije na smrt bliske osobe koje se pojavljuju kod odraslih, a o kojima sam pisala u prethodnom tekstu, pojavljuju se kod dece i mladih. Međutim, deca još nemaju dovoljno razvijene misaone funkcije, emocionalni razvoj nije dovršen, sposobnosti izražavanja još uvek su u razvoju i deca još uvak nisu naučila pravila ponašanja u specifičnim interpersonalnim situacijama. Zbog toga dečije reakcije na gubitak bliske osobe imaju nešto drugačiji oblik u odnosu na reakcije odraslih osoba.
KAKO DECA RAZLIČITOG UZRASTA DOŽIVLJAVAJU SMRT?
Deca do šeste godine ne razumeju tačno pojam smrti i često je doživaljavaju kao produženo spavanje, odvajanje ili napuštanje. Zbog toga uporno traže umrlu osobu, pitaju kada će se ona vratiti i vrlo ih je teško od toga odvratiti. Deca predškolskog uzrasta ne razumeju da smrt izaziva prestanak svih životnih funkcija, da se umrle osobe više ne kreću, da nisu žedne i gladne, da im nije hladnio i da se ne osećaju usamljeno. Zbog toga često pokazuju zabrinutost za umrlu osobu i žele nešto preduzeti kako bi joj ugodili.T ek između 6. i 9. godine razumeju da je smrt konačna i nepovratna.
SPECIFIČNOSTI TUGOVANJA DECE I MLADIH
U početnoj fazi tugovanja deca obično ne pokazuju intezivno svoje reakcije. Njihovo tugovanje ispunjeno je naglim i velikim skokovima iz intezivne patnje i bola u potpuno suprotne reakcije veselja, igre i bezbrižnosti. Ovo je sasvim prirodan put tugovanja za decu i nije znak da ne mare za umrlu osobu.
Vrlo česta reakcija dece i mladih na gubitak bliske osobe jeste strah. Reč je o strahu za sebe, za preživelog roditelja i druge bliske osobe i za budućnost. Nakon smrti roditelja deca postaju zaokupljena traženjem odgovora na tri pitanja:1.Da li se to dogodilo zbog nečeg što sam ja učinio, ili što sam propustio učiniti? 2. Hoće li se to isto dogoditi i meni, ili nekom drugom ko mi je važan 3. Ko će se brinuti o meni ako mi umre i drugi roditelj? Zbog ograničenog životnog iskustva tugujuća deca i mladi su često zbunjena jer ne znaju šta trebaju, smeju i moraju raditi.
Česta reakcija dece i mladih na gubitak bliske osobe uključuje regresivna ponašanja i povratak na ponašanje koje je bilo karakterisično za raniju razvojnu fazu: mokrenje u krevet, tepanje, odbijanje samostalnog spavanja, agresivnost… Ove reakcije se pojavljuju i u doba adolescencije kada mlada osoba ima potrebu spavati uz upaljeno svetlo, ili čak spavati sa roditeljima. Ove se reakcije pojavljuju zbog poljuljanog osećanja sigurnosti, a kada se sigurnost reuspostavi ove regresivne reakcije se povlače.
Deca i mladi se mogu osećati izolovanim i to najčešće kao posledica potrebe odraslih da ih zaštite i izoluju od neprijatnih iskustava koje smrt sa sobom nosi, ali i zbog nefunkcuionalnosti odraslih pogođenih smrću. Moguća je i reakcija povlačenja od odrsalih i ta reakcija može biti uzrokovana činjenicama da dete ne razume šta se dešava a nema kapacitet ili se ustručava da to pokaže jer odrasli nepovoljno reaguju na njegov pokušaj razumevanja situacije.
Nakon smrti koja je zadesila porodicu, deca imaju običaj da roditeljima i drugim bliskim osobama olakšaju patnju. Trude se da ih oraspolože na različite načine: ne pokazuju koliko im je teško, trude se da budu jako dobri i veoma korisni. Na taj način ostavljaju pogrešan utisak da im je dobro, da im gubitak nije teško pao, a što obično nije tačno. Osim toga, deca osnovnoškolskog uzrasta najređe spontano govore o svom doživljaju gubitka u poređenju sa decom predškolskog uzrasta i adolescentima. Zbog toga ostavljaju utisak da ih gubitak nije pogodio, što je u suprotnosti sa njihovim unutrašnjim stanjem.
Kao očekivana posledica mogu se očekivati poteškoće u učenju, koncentarciji, izostajanju iz škole. Tugovanje dece i mladih odralisma teško pada jer se uglavnom osećaju nedovoljno kompetentnim i bespomoćnim da im olakšaju bol i patnju, što smatraju svojim najvažnijim zadatkom. Zbog toga vrlo često traže savete stručnjaka i u sledećem nastavku namenjenom tugovanju pisaću o korisnim načinima podrške deci i odraslima suočenim sa gubitkom bliske osobe.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene tručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
