KIKINDA- Pri pružanju podrške deci koja imaju smetnje u razvoju ili hroničnu bolest vrlo često se zanemari podrška braći i sestrama koji su zdravi.
Braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju ili hroničnim bolestima često odrastaju u uslovima pojačanog stresa i bez kognitivne i emocionalne zrelosti da se nose sa iskustvima kroz koja prolaze. Važno je da se prepoznaju neke od mogućih teškoća kroz koje braća i setre dece sa smetnjama u razvoju i hroničnim bolestima prolaze tokom svog odrastanja.
DOŽIVLJAJ KONFUZIJE
Čest je doživljaj konfuzije ili nejasnog razumevanja porodičnih okolnosti i svega onoga što se oko njih dešava. S jedne strane, mogu osećati ljubav i biti zaštitnički orijentisani prema bratu ili sestri, a u isto vreme, mogu da osećaju ljutnju, zbunjenost, krivicu, tugu, strah i stid. Pri tome vrlo često nemaju kapacitet da se nose sa ovim kontradiktornim emocijama, a zbog teških okolnosti kroz koje prolazi porodica, često ostaju usamljeni sa ovim svojim poteškoćama.
Vrlo često braća i sestre nemaju dovoljno informacija i objašnjenja vezano za stanje brata ili sestre i objašnjenja za ono što se dešava u porodici. Nekada su i previse uključeni sa visokim zahtevima za brigu o bolesnom bratu ili sestri, pa čak kao i emocionalna podrška roditeljima.
IZOLOVANOST
Braća i sestre se mogu osećati izolovano na više nivoa. U odnosu sa prijateljima mogu se osetiti drugačijim i imati doživljaj nerazumevanja i stida, što im otežava održavanje odnosa sa vršnjacima. U odnosu sa bolesnim bratom ili sestrom zbog otežanog razumevanja, otežanog igranja i razmene emocija, takođe se može javiti osećanje izolovanosti u odnosu na bolesnog brata i sestru. Izolovanost mogu osetiti prema roditeljima, koji su uglavnom više angažovani oko bolesnog detea, kao i sa ostalim članovima porodice.
IZLOŽENOST NEPRIJATNIM EMOCIJAMA
Često i sami doživljavaju da su potrebe brata ili sestre važnije od njihovih i da se dete sa smetnjama u razvoju tretira drugačije od brata ili sestre čiji je razvoj tipičan. Ovo uglavnom izaziva ljutnju prema bratu ili sestri sa smetnjama u razvoju, kao i prema roditeljima.
Zbog ljutnje i stida kojeg mogu osećati zbog izgleda i ponašanja brata/sestre sa poteškoćama u razvoju, mogu osetiti krivicu i grižu savesti. Braća i sestre mogu da osećaju krivicu zato što oni nemaju razvojne smetnje. Može postojati krivica zbog njihovog vlastitog uspeha kada vide brata ili sestru koji se bore sa poteškoćama u svakodnevnom životu, a sa druge strane neki od njih mogu imati potrebu da budu savršeni kako bi smanjili roditeljski stres i kompenzovali roditeljsku patnju i bol.
Zdrava braća i sestre mogu da budu zabrinuti i u strahu za sopstvenu budućnost i budućnost svog brata ili sestre sa smetnjama u razvoju. Bez veština da razumeju poteškoće kroz koje prolaze i osećanja koja imaju i bez mogućnosti izražavanja svojih autentičnih osećanja, detetovo samopouzdanje i mentalno zdravlje može da ispašta. Međutim, ukoliko braća i sestre dobiju podršku, njihovo samopoštovanje i osećaj kompetentnosti mogu da ojačaju, a takođe mogu da razviju širok spektar pozitivnih osobina kao što su strpljenje, tolerancija i zrelost.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik)
