KIKINDA- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije anksiozni poremećaji su najčešći mentalni poremećaj na svetu. S obzirom da se 10. oktobra obeležava Međunarodni dan mentalnog zdravlja, oktobar će biti posvećen razumevanju anskioznih poremećaja.
Povremeno blago osećanje anksioznosti, trema i teskoba kao reakcije na određene situacije kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je učestala i intenzivna tako da remeti svakodnevno funkcionisanje, tada je u pitanju anksiozni poremećaj zbog kog se treba obratiti lekaru kako bi se preduzeli adekvatni tretmani.
ŠTA NAM TO ANKSIOZNOST RADI?
Anksiznost je stanje koje uključuje naše emocije,misli, telesne senzacije i ponašanje. Osobe koje pate od anskioznosti pokazuju izuzetno veliku i dugotrajnu zabrinutost i strah.Ova zabrinutost može biti usmerena prema:
1.specifičnim životnim situacijama, npr.briga u vezi obraćanja autoritetu, u vezi neslaganja sa drugima, u vezi upoznavanje novih osoba, u vezi toga što će drugi primetiti da mi se ruke tresu ili da se znoje, u vezi javnog nastupa….
2.više različitih svakodnevnih događaja i situacija. Osim zabrinutosti i straha, anksioznost je vrlo često praćena neprijatnim telesnim simptomima, kao što su lupanje srca, osećaj gušenja i gubitak daha (ova dva simptoma su tipična za panična stanja), trnjenje ili osećaj hladnoće u rukama, nemir, umor, razdražljivost, mišićna napetost i nesanica. Kombinacija simptoma je raznovrsna. Na nivou ponašanja anksiozne osobe izbegavaju sve one situacije zbog kojih su zabrinute i sve one situacije za koje procenjuju da će ih uznemiriti.
Vrste anksioznih poremećaja su: generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj, specifična fobija, agorafobija, separacioni anksiozni poremećaj i selektivni mutizam. Na pojavu anksioznih poremećaja utiče splet genetskih, razvojnih, psiholoških i sredinskih uticaja.
Osobe sa anksioznim teškoćama godinama žive sa ovim problemom pre nego što se odluče da potraže stručnu pomoć. To je dug period u kome svi trpe- ne samo anksiozna osoba, već porodicai i prijatelji, a kvalitet privatnog i profesionalnog života opada. Sve to dodatno povećava anksioznost i pogoršava mentalno zdravlje. Srećom, postoje efikasni tretmani za anksioznost i prvi savet se odnosi baš na ovu činjenicu: ne trpite, potražite stručnu pomoć!
NIZAK NIVO TOLERANCIJE NA NEIZVESNOST
Jedna od karakteristika osoba sklonih anksioznsti jeste nizak nivo tolerancije na neizvesnost. Šta to znači? Tolerisanje neizvesnosti znači da ste u stanju da se nosite sa činjenicom da ne znate kako će se neki događaj odvijati. Tolerancija na neizvesnost ne znači da se ne osećate nervozno ili uznemireno zbog svojih odluka ili iskustava, već da ste u stanju da idete napred čak i sa tim osećanjima uznemirenosti. S druge strane, ako imate nisku toleranciju na neizvesnost, izbegavate uključivanje u aktivnosti koje ne možete da kontrolišete i uglavnom preterano razmišljate o mogućim “Šta ako situacijama”. Osobe sa niskim nivoom tolerancije na neizvesnost imaju potrebu da im sve bude jasno predvidljivo, da znaju šta će se tačno dogoditi, po mogućstvu bez poteškoća. Traže garanciju za izvesnost. Tipično pitanje ovih osoba je:”Šta ako…?”.
Pošto garancija za sigurnost i izvesnost ne postoji, ove osobe su sebe opteretile nemogućom misijom. Nemoguće je očekivati apsolutnu sigurnost i izvesnost. Ako pokušavate da isključite svaku mogućnost negativnih ishoda, nećete biti sposobni da delujete. Gledaćete svet sa strane i život kako prolazi pored vas. O tome kako da prepoznate kakva je vasa tolerancija na neizvesnost i kako da povećate svoju toleranciju na neizvesnost, pisaću sledeće subote.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
