KIKINDA- Tračarenje i ogovaranje su sastavni deo ljudske komunikacije, ali nisu isto. Trač je obično neobavezno prepričavanje informacija o drugima, koje može, ali i ne mora obavezno imati zlonamernu notu.
Može biti negativan, neutralan, pa čak i zabavan i afirmišući, poput priče o nečijim novim postignućima ili ljubavnom životu. Ogovaranje, s druge strane, nosi negativan ton. Obično uključuje kritiku, osuđivanje i često služi kao sredstvo za narušavanje nečijeg ugleda. Razlika je u nameri i posledicama. Dok trač može biti bezazlen, ogovaranje nosi rizik od štetnih posledica.
Zašto tračarimo?
Ljudi su društvena bića i razmena informacija o drugima nam pomaže da se povežemo. Tračarenje može služiti kao način da se osećamo bliže drugima, pogotovo kada delimo “tajne” i “insajderske” informacije. Takođe, priče o drugima pomažu nam da razumemo društvene norme. Analizirajući ponašanje drugih, učimo šta je prihvatljivo, a šta ne. Ponekad, tračarenje je i način skretanja pažnje sa sopstvenih nesigurnosti– kada govorimo o drugima, manje se bavimo sopstvenim problemima.
Može li trač biti koristan?
Iako ima lošu reputaciju, trač može imati i pozitivne strane. Kada je trač dobronameran, informativan i usmeren na zaštitu, podršku ili motivaciju koristan je u društvenim odnosima. Ključ je u nameri da li delimo informacije iz želje da pomognemo ili potrebe za senzacijom.
Tamna strana ogovaranja
Problem nastaje kada trač preraste u ogovaranje i postane alat za manipulaciju ili nanošenje štete. Ogovaranje može izazvati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, kako kod onih koji su meta priča, tako i kod onih koji ih šire. Ljudi koji su predmet ogovaranja mogu doživeti stres, anksioznost i pad samopouzdanja. Za one koji su skloni ogovaranju, ogovaranje je destruktivna navika koja hrani zavist, ljubomoru, mržnju na uštrb ličnog razvoja.
Društvene posledice- kada reči postanu oružje
Na širem društvenom nivou, kultura ogovaranja može dovesti do toksične atmosfere. Kada se ljudi konstantno bave pričama o drugima, smanjuje se međusobno poverenje, a rastu polarizacija i sukobi. Širenje netačnih informacija može dovesti do stvaranja predrasuda, stereotipa ili čak javnih linčeva.
Kako napraviti granicu između korisnog i štetnog trača?
Ključno je biti svestan moći reči. Pre nego što podelimo neku informaciju, vredi postaviti tri pitanja:
- Da li je istinita?
- Da li je korisna?
- Da li je neophodna?
Ako bilo koji odgovor glasi “ne”, možda je bolje da zadržimo priču za sebe. Na kraju, način na koji govorimo o drugima često odražava naše unutrašnje vrednosti, stavove i emocije i može nam pomoći da bolje razumemo sebe.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik)
