KIKINDA- Žive svoje snove! Ela i Peđa Filipović u dvanaest metara dugačkoj jedrilici En Vera prešli su Atlantik i Mediteran, a na putu od Floride do Boke Kotorske, društvo im je pravio pas Bobi.
Iako je veoma rano, još kao osmogodišnja devojčica otišla iz Kikinde u Novi Sad, a potom u SAD, Ela u razgovoru za portal GRADSKI naglašava da rodni grad nosi u srcu i da mu se rado vraća. O sećanjima na detinjstvo, prijatelje i pozorište pisaćemo u posebnom tektu, a u ovom prenosimo detalje uzbudljive avanture i skoro 7.000 pređenih nautičkih milja:
– Peđa i ja smo zajednički život započeli 2012. godine, rekla bih, igrom sudbine. Nekada davno velika ljubav ponovo je obnovljena. Odlučujemo da zajedno odemo i pokušamo da i mi osetimo čari američkog sna. Deo tog sna bio je i da jedrilicom pređemo Atlantik. U to vreme, živeli smo na Floridi i imali jedrilicu “Ella”.
Umesto da, kako smo planirali, u ispunjenje životne avanture krenemo kao penzioneri, do toga je došlo znatno ranije. Bolest nam je promenila viđenje prioriteta i pogleda na život. Oboje smo se ozbiljno razboleli, a to nas je učvrstilo u odluci da povučemo radikalan životni rez.
Ljudi se teško odlučuju na tako nešto. Nije lako izaći iz zone komfora, odreći se egzistencijalne sigurnosti i otisnuti u nepoznato- priznaje Ela i dodaje da su im bile potrebne dve godine da spremno dočekaju veliku avanturu:
– Peđa je većoj jedrilici udahnuo novi život. Nakon jednog naleta uragana završila je na dnu mora, pa smo je kompletno sredili i namenski pripremili za Atlantik. Peđa je dve godine svakodnevno radio, često i po 12 sati. U najkraćem, američki san smo žrtvovali zarad ostvarenja našeg. Jedrilica je dobila novi život i novo ime. En Vera je kombinacija imena dve jake žene iz našeg zajedničkog života, moje majke Vere i Peđine bake Envere. Jedrilica nas je vodila baš divno i sigurno kroz sve vijere i nevjere- priča Ela.
Kad neko odluči da jedrilicom pređe Atlantik, od Amerike do Azura ili Evrope, najčešće tu i staje pa naredne sezone nastavi dalje. To nije bio slučaj sa Elom i Peđom. Oni su u cugu preplovili i Mediteran i stigli do krajnjeg cilja, Boke Kotorske:
-Isplovili smo 12. juna. Prva etapa puta od Floride do Bermuda bila je duga 1.200 nautičkih milja i trajala 15 dana, zbog vema lošeg vremena. Iskusili smo tri oluje i udare vetra od 140 kilometara na sat. Kad smo se našli u Bermudskom trouglu, ugasili su nam se svi instrumenti, uprkos tome što su nam baterije pune. Peđa i ja smo čuli neka šaputanja i smeh. Molili smo se da što pre svane. Na Bermudima smo ostali desetak dana i poneli divne uspomene.
Putovanje nastavljamo 7. jula, a naš naredni cilj bili su Azuri. Sezona za prelazak Severnog Atlantika je od početka maja do polovine juna, kada nema jakih vetrova i još uvek nije uraganska sezona. Tropske oluje i desetak metara visoki talasi nisu nas miomišli. Malo je reći da je bilo strašno. Na Azure stizemo na Svetog Iliju, 2. avgusta. Time zvanično prelazimo Severni Atlantik.
Ostali smo osam dana da se odmorimo. Zbog nemogućnosti da se uputimo pravo ka Gibraltaru, jer nam vreme to nije dozvolilo, 10. avgusta plovimo prema Portugalu još 1.200 nautičkih milja. Potom smo prevalili još 1.800 nautičkih milja (dužina još jednog Atlantika) do Crne Gore. Na kranje odredište stigli smo 4. oktobra. Prešli smo oko 13.000 kilometara i putovali tri i po meseca, uključujući i pauze- kaže Ela.
I tu njihovim avanturama nije kraj. Planiraju da obiđu Jadran i Mediteran. Njihova jedrilica odvešće ih do grčkih ostrva i Turske, a kao novi izazov, to će biti povratak na Karibe, a možda i da se otisnu na Pacifik i stignu do Autralije.
Sudar sa grbavim kitom
Osim oluja jedan od najstrašnijih trenutaka bio je sudar sa grbavim kitom, koji je bio bar duplo veći od našeg broda. To je bilo izuzetno opasno jer se dešavalo da brodovi nakon takvih sudara potonu. Sve se dobro završilo, a što je najvažnije, brod nije oštećen. Bilo je puno trenutaka kada smo pomišljali na najgore. Ovakav put vas maksimalno iscrpi fizički i psihički. Tek kada uspete u tome, shvatite koliko je to velika stvar- priznaje Ela.
Spremni da posavetuju zainteresovane
Mi smo na put krenuli bez auto pilota na šta se ljudi ne usuđuju ni na kraćim relacijama. To znači da smo brod fizički vozili 24/7 što zahteva dodatno napor i iscrpljuje, pogotovo ako su samo dva čoveka na putu. Zbog toga je ova avantura izazvala divljenje naših prijatelja, familije i ljudi koji su čuli za našu priču. Mi smo tu ako nekom treba bilo kakav savet. Možete nam poslati poruku na naš FB Sailing Envera, a puno toga će biti i na našem YouTube kanalu Sailing Envera, pa nas tamo možete zapratiti- kaže Ela i dodaje da i dalje imaju firmu na Floridi, kao i da planiraju da otvore predstavništvo u Crnoj Gori.
(foto, privatna arhiva)
