DREZDEN- Zbog strogih kovid mera u Drezdenu, ali i ostalim delovima Nemačke, ni ovog katoličkog Uskrsa nema prepoznatljive praznične atmosfere. Naša koleginica Dragana Starčević Ivanić, potvrđuje da je ovo zemlja sa najrigoroznijim protivepidemijskim merama. I tu nema šale.
Sve do početka marta, kod njih je bio potpuni lokdaun:
– Petog decembra prošle godine, iznenada su zatvorili sve prodavnice. Osim prehrambenih radnji, ništa nije radilo. I tako puna četiri meseca.
Ni to nam nije teško palo, koliko činjenica da se broj zaraženih drastično povećava i da su bolnice, po prvi put u istoriji, popunile svoje kapacitete. Uvek nosimo maske, dezinfikujemo ruke i nismo podlegli nikakvim virusima- kaže Dragana i opisuje neka od rigoroznih pravila:
– Ako želim da odem u H&M, prethodno moram da se registrujem i pronađem “Click and meet” H&M. Onda unesem svoje podatke, vreme kada želim da odem u radnju. Od njih dobijem povratni mail kad ulazim u radnju. Vreme je ograničeno na pola sata, a u nekim radnjama i do 15 minuta. Ipak, najteže mi pada razdvojenost od porodice u Srbiji.
U Nemačkoj se vodi politička borba oko evropskih i ostalih vakcina, a građani trpe. Neverovatno je da jedna ovako organizovana država omane u najbitnijoj stvari, a to je vakcinacija građana.
Srbiji svaka čast. Mnogi i ovde znaju da Srbija efikasno sprovodi masovnu imunizaciju- poručuje Dragana. Kikinđanin Borislav Francuski nešto više od dve godine živi i radi u mađarskom gradu Mošonmađarovar, u blizini austrijske i slovačke granice. Potvrđuje da je i tamo epidemiološka situacija dosta loša, a na snazi brojne mere:
– Maske su obavezne, a već neko vreme rade samo prehrambene prodavnice, apoteke i benzinske pumpe. Postoji i zabrana kretanja, od 20 sati do 5 časova. U tom periodu je dozvoljeno kretanje samo uz radne dozvole. Prijavio sam se za vakcinaciju ovde, ali se baš dugo čeka. Ne spadam u proritetnu grupu, a i vakcina nema dovoljno. Nedavno su odobrene još neke vakcine za upotrebu u Mađarskoj, što bi trebalo da poboljša njihov kvantitet.
Planiram da u maju dođem na godišnji odmor u Srbiju. Ukoliko se ne vakcinišem ovde, to ću učiniti u Kikindi- kaže Borislav. Da svakodnevica u Švajcarskoj nije idilična kao u pesmi Dina Merlina, portalu GRADSKI potvrđuje Slobodan Kikić. Od prošle godine živi i radi u jednom mestu kod Bazela:
-Lokdaun je u našem kantonu trajao od Božića do početka marta. Moglo se samo u prehrambene prodavnice, a vikendom su zatvarali čak i benzinske pumpe. Kretanje građana nikada nije bilo zabranjeno i nije postojao policijski čas. Pošto radim kao dostavljač paketa po firmama, svakodnevno prolazim pored ovdašnjih Covid ambulanti. Redova uvek ima, iako su ljudi disciplinovani. Poštuje se fizička distanca, ali će se uvek naći neko da vas opomene da stavite masku i preko nosa.
Zvuči neverovatno, ali Švajcarci kasne za Srbijom. Kad to kažem, mislim na masovnu imunizaciju. Koliko mi je poznato, počelo se sa vakcinisanjem, najpre rizičnih grupa. Hoću da se vakcinišem u Srbiji, ali je problem revakcinacija. Ne mogu toliko da ostanem u Kikindi zbog obaveza na poslu i godišnjeg odmora- priznaje Slobodan.
Nekadašnja rukometašica ŽORK “Kikinda” i reprezentativka, Dijana Števin, još uvek je u sportskoj pečalbi. Živi u Francuskoj, u gradu Sel sur Bel. Nije imala koronu, a još ne razmišlja da se vakciniše:
-I ovde se prvenstvo odvija bez publike U obavezi smo da se svake nedelje testiramo. Iskreno, to je postalo jako bolno. Maske su obavezne i svi ih nose. Rade samo prehrambene prodavnice, apoteke, bezinske pumpe i pošta. Policijski čas je na snazi od 19 do 6 sati ujutru. Uvedena je i dodatna mera, da od kuće možete da se udaljite maksimalno 10 kilometara. U suprotnom, morate da imate radnu dozvolu. Sve ovo još teže pada kad si udaljen od najmilijih- iskrena je Dijana.
