IĐOŠ- Svi gastronomski putevi danas su vodili u Iđoš. Udruženje za negovanje tradicije narodnih običaja i rukotvorina „Vreteno“ organizovalo je manifestaciju „Iđoške đakonije“. Glavnim šorom razlegali su obećavajući mirisi, koje je ubrzo zamenio idiličan prizor brojnih kotlića u kojima se krčao pileći paprikaš.
Ljubazni domaćini skrenuli su nam pažnju da „Iđoške đakonije“ čini poduži spisak bogovske hrane i pića. Pored nezaobilaznog pilećeg paprikaša, celo selo i mnogobrojni gosti sladili su se krofnama, gibančicama i palačinkama. Za one koji ne mare za vodu, postarali su se članovi Udruženja vinara i vinograda „Šasla“. Isa Panić, predsednik “Šasle”, smatra da je i ovo način da se popularizuje seoski turizam i ono što nude Iđošani.
Brankica Mikalački, predsednica Udruženja “Vreteno”, pojasnila je da su “Iđoške đakonije” osmišljene kako bi se od zaborava sačuvala tradicionalna jela, a meštani i njihovi gosti okupili na jednom mestu, nakon uspešno okončanih poljoprivrednih radova:
-Želimo da ovom gastronomskom manifestacijom sačuvamo od zaborava sve ono što su naše bake spremale, i da to bogato znanje i iskustvo prenesemo na mlade.U pripremi pilećeg paprikaša okušalo se dvadesetak ekipa iz Kikinde, Sente, Sajana, Ostojićeva, Iđoša i drugih mesta. Po oceni stručnog žirija najukusniji paprikaš pripremila je ekipa lovačkog udruženja „Stare bare“. Gurmani su mogli da probaju starinske kolače, ali i slatku i slanu zimnicu. Ovom manifestacijom smo dali dodatni impuls razvoju seoskog turizma. Učesnicima i gostima se svidela naša koncepcija. Trudićemo se da budemo još bolji- rekla je Brankica.
Na štandu Marijane Budovalčev iz Iđoša, dominirali su razni proizvodi od dunje, kraljice jeseni. Pažnju su privlačili kitnikez u raznim pakovanjima, kompoti, ali i liker i nezaobilazna „dunjevača“. Interesantno je da Marijana studira defektologiju u američkom gradu Pitsburgu. Nije krila sreću što će o „Iđoškim đakonijama“ i čuvenom srpskom gostroprimstvu izvestiti svoje kolege u Pensilvaniji:
-Ovom proizvodnjom bave se moja baka i deka, Marija i Živojin Budovalčev. Imaju poveći voćnjak. Ispekli su oko 60 litara rakije, a preostalo im je još oko 300 kilograma tog voća. Pre nekoliko godina ugostila sam tri studentkinje antropologije iz Pitsburga. One su bile očarane našim selom, Kikindom, “Suvačom”… Amerikankama se naročito svidela naša hrana. Na njihovoj, ali i na svetskoj trpezi, ovako nešto ne postoji. Oduševe se svaki put kad im odnosem kitnikez- kaže Marijana.
Domaćice su se takmičile u pravljenju kolača. Najbolja je bila Kosana Tatomir. Njen slavski kolač, ovoga puta, bio je najukusniji:
-Kolač sam naučila da pravim od svekrve. Ove godine punih je pet decenija od kako sam u braku. Slavski kolač pravim punih trideset godina. Treba biti majstor lake ruke i znati sa testom. Osim toga važno je kolač peći na umerenoj temperaturi- ispričala je ona.
