KIKINDA- Nedavno je završen 36. Internacionalni simpozijum u terakoti „Terra”. Na prestižnom i svetski priznatom skupu vajara , ove godine učestvovao je i vajar Igor Smiljanić, asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Naš sugrađanin na Cetinju je diplomirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 2002. u klasi profesora Pavla Pejovića.
Master studije završio je 2015. Godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Tomislava Todorovića kod koga je trenutno na doktorskim studijama. Iza sebe ima brojne izložbe u zemlji i inostranstvu, a letos je učestvovao i u realizaciji instalacije u prostoru Bjornfelda u Norveškoj i performansa u Ratnom muzeju u Narviku.
Da li se sećaš svog prvog kontakta sa vajarstvom i koji momenat je bio presudan za tvoju odluku da umetnost bude tvoj životni poziv?
- Nakon operacije oka preporučene vežbe su mi bile modelovanje u glini i plastelinu. Moj deda Strahilo je bio oduševljen mojim vajarstvom, pa me je redovno snabdevao novim količinama gline i plastelina. Ovo interesovanje za vajanjem nikad nije gubilo na intenzitetu pa sam nakon završene srednje škole sa uspehom položio prijemni ispit na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju.
Da li je u tvojoj porodici još neko život posvetio umetnosti?
- U porodici mi se niko nije bavio likovnim umetnostima, ali je zato moja mama Desa vrhunska umetnica u dekorisanju torti i kolača. Otac Mirko je kao mašinski inženjer pokazivao izuzetnu kreativnost u domenu sopstvene struke.
Šta je to što voliš da vajaš, šta te podstiče na stvaranje?
- Polazna tačka u mom istraživačkom radu je na prvom mestu priroda, proučavanje organskih oblika. Prizor iz prirode, močvarno područje Vojvodine, poslužilo mi je kao povod da predmet istaživanja pređe u umetnički predmet. Priroda to ne čini na taj način. Horizontalni prizor sam preveo u vertikalnu poziciju. Prizor mulja iz prirode je fin i lirski, a dehidratacija dovodi do pucanja tla i daje veoma dramatičan, ekspresivan i dubok izraz. Ovako nastao crtež ostavlja veoma jak utisak i delom je bio prisutan u mojim prvobitnim skulpturama i crtežima.
Da li si se oprobao u nekim drugim vidovima likovne umetnosti i kojim?
- Moje glavno interesovanje je vezano za vajarstvo, ostale vizuelne umetnosti su prateće kao što su crtež, video i fotografija, sajt spesifik instalacija i performans. Ove godine sam bio deo umetničke grupe koju je okupio Marsil Anđelov, a ostali članovi bili su Tamara Ristić Kezz, Darko Taleski (Makedonija) i Erik Fagerhajm Kalsas (Norveška) U toku juna smo u Bejsfjordu (Norveška) postavili sajt spesifik instalaciju, a u Narviku u Krigs museumu izveli performans posvećen stradanju srpskih interniraca. Ovaj mračni događaj odigrao se pre 75 godina.
Šta te više ispunjava. Rad u studiju ili na fakultetu?
- Oba rada su dosta zahtevna i traže potpunu posvećenost. To su dva poziva spojena u likovnim umetnostima. Retko koji posao kao rad u prosveti omogućava nakon svakog završenog časa radost oslonjenu o svest da si postigao neki rezultat. Rad u ateljeu podrazumeva ozbiljan i temeljan „razgovor“ sa samim sobom. Rad na skulpturama je specifičan i po tome što zahteva pažljivo planiranje tehničkog segmenta umetničkog dela.
Kakav je, po tvom mišljenju, stav prema umetnosti i umetnicima u Kikindi i Srbiji uopšte?
- Generalno u Srbiji je loša situacija kada je likovna scena u pitanju, Kikinda je svetla tačka, Internacionalni vajarski simpozijum „Terra” i njena galerija i atelje. Takođe, kulturne institucije, kao što su Narodni muzej, Narodno pozorište, KUD „Gusle”, Narodna biblioteka i drugi, pokušavaju da održe kulturni nivo grada. Nažalost, kada se zemlja nalazi decenijama u ekonomskoj represiji, kao što je to slučaj u Srbiji, prvo što strada je kultura. Samim tim generalna situacija na planu kulturne produkcije je veoma loša.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
- Trenutno sam zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao asistent na katedri za vajarstvo. Na istoj akademiji sam student na drugoj godini doktorskih studija. Planovi su mi da završim započete studije. U predstojećem periodu tokom doktorskih studija planiram da istražujem skulpture u terakoti uglavnom velikog formata. Izlagačke aktivnosti su mi takođe u planu.
Tvoja poruka našim čitaocima bi bila?
- Da posete prostor Ateljea „Terra” koji je jedinstven u svetu.
