KIKINDA- Miljana Davidovića, glumca kikindskog Narodnog pozorišta, publika obožava.Kada suvereno ne vlada scenom, pravo je zadovoljstvo biti unjegovom društvu. Miljan pleni harizmom, neposrednošću i lucidnim izjavama koje sagovornika mogu do suza da zasmeju. Glumac rođen u Sanskom Mostu, na Akademiji umetnosti je diplomirao 2004. godine u klasi prof. Predraga Ejdusa. Matica života dovela ga je u Kikindu, u kojoj je profesinalni angažman pronašao 2005. U razgovoru za Gradski, Davidović govori o protekloj pozorišnji sezoni, tv seriji „Daleko je Holivud“, ali i otkriva čime bi se bavio da nije glumac.
Šta ti je u profesionalnom i umetničkom smislu donela ovogodišnja pozorišna sezona, i po čemu ćeš je pamtiti?
- Prošla sezona mi je donela mnogo radosti. Radio sam na nekoliko vrlo zanimljivih projekata na televiziji i u pozorištu, a publika ih je odlično prihvatila. Sezonu ću pamtiti po ponovnom povratku publike u pozorište, i to u velikom broju.
Da li pored matične scene nastupaš i u drugim pozorištima?
- Redovno igram u “Novosadskom novom teatru”, koji je okupio glumci iz raznih vojvođanskih pozorišta. Uspeli smo da oživimo jos jednu scenu na ovim našim pozorišnim ledinama. U tom gradu mi živi porodica, pa sam često na relaciji Novi Sad- Kikinda.
Sa velikom strašću pišeš scenarije, a učestvovao si u realizaciji nekoliko tv serija. Kad će publika moći da ih vidi?
- Uskoro bi trebalo na televiziji da se emituje serija “Daleko je Holivud”, čiju premijeru čekam vec dugo, ali ko čeka taj i dočeka. Neobičnu priču o provincijskom pozorištu pred gašenjem i svakodnevnim zgodama i nezgodama glumaca, reditelja, tehničara, upravitelja i drugih likova, čija je svakodnevica protkana duhovitim zapletima i teorijama zavere, dočaraće Predrag Ejdus, Petar Božović, Danica Maksimović, Boris Komnenić i drugi kojima se ovim putem moram zahvaliti.
Sve te više ima u reklamama. Zašto se reditelji i producenti odlučuju za tebe?
- Pretpostavljam da rediteljima i producentima odgovaram vizuelno, pa je naišao italas reklama za koje je potreban ovakav oblik glave. I eto mene na malim ekranima.
Kada si čvrsto odlučio da gluma postane tvoj životni poziv?
- Kad sam shvatio da me drugi fakulteti ne zanimaju. Tad sam bio mlad, a sad bih verovatno drugačije gledao na tu stvar.
Čime bi se bavio da nisi glumac?
- Da nisam glumac, verovatno bih radio u nekoj kancelariji ili pekari , a amaterski se bavio rokenrolom.
U kojom meri su ti ova sredina i mentalitet “ušli pod kožu”?
- Navikao sam se na ovu sredinu i pitomu vojvođansku narav. U velikoj meri sam postao deo ovog podneblja.
Da li ćeš sa porodicom ići na letovanje, ili će ti more biti samo u mislima?
- Trebalo bi da skoknem do Crne Gore, a u mislima će mi biti skijanje.To je ono što s radošću iščekujem.
Šta bi poželeo čitaocima portala Gradski?
- Isto što nam i Nada Macura svako jutro savetuje. Da se obuku lagano i ponesu sa sobom flašicu. Malo bih, doduše, korigovao Nadin savet. Poželeo bih vašim čitaocima da se osveže hladnim pivom.
