MOKRIN- Neizostavan u Mokrinu! Glumac novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, Miodrag Petrović, već skoro četiri decenije, ne propušta priliku da se Mokrinčanima pokloni na Varoškom trgu, a Memorijal “Miroslav Antić” otvori “Besmrtnom pesmom”.
Tako je bilo i ovog 24. juna. U razgovoru za portal GRADSKI pojasnio je zašto tako počinje svako setno druženje Miki u čast, ali i kad je i gde upoznao velikog pesnika, novinara, slikara, filmski reditelja i boema:
-Ovde sam od prvog Memorijala “Miroslav Antić”, a čuvenu “Besmrtnu pesmu” govorio sam na sahrani Mike Antića. Ni slutio nisam da će tako biti kad je naša poznata televizijska rediteljka, Vera Crvenčanin, radila emisiju od Mikinih pesama. Bila je tu jedna grupa glumaca, a ona je odvojila jednu manju, u kojoj sam bio i ja.
Dobro se sećam da je rekla da ćemo snimati nešto o čemu ne smemo nikome da pričamo. Otkrila nam je da snimamo emisiju kako bismo bili spremni u slučaju da Mika premine, dakle, da televizija ima šta da emituje. Bilo je to 1986. A, onda tog juna, nisam sa ženom gledao dnevnik.
Verovatno su već javili tužnu vest. Docnije, tokom večeri, taman dok smo se spremali na počinak, na televiziji sam ugledao emisiju o Miki. Skočio sam iz kreveta i rekao supruzi: “Umro je Mika Antić!”. Zapanjeno me je pogledala i upitala začuđeno šta to pričam. Spremio sam se i otišao u kafanu “Kec”. Svirao je Lepi Jovica.
Dok sam im pričao, začuđeno su me gledali. Naručih da mi sviraju “Piravelo Mile plišani šeširi”, ali bez pevanja. Svirao je Lepi Jovica dok nisam popio tri piva- prisetio se Petrović 24. junske večeri, te 1986. godine. Nakon Mikine sahrane, evo već punih 38 godina, Petrović govori “Besmrtnu pesmu”:
-U Mikinoj sam službi. Često kažem da mi je on više ostavio nego moj deda. Ostavio mi je njegovu poeziju. Kad sam iz mog kraja došao u Novi Sad, najpre sam upoznao Miroslava Antića. Znao sam za njega i poželeo da ga upoznam. Novosađani su mi objasnili gde stanuje Mika.
Našao sam ga na Petrovaradinskoj tvrđavi. Gotovo šapatom sam se predstavio i izrazio uverenje da ga ne ometam. Pojasnio sam mu da sam prvi put u Novom Sadu i da nikog ne poznajem. On je klečao nam jednom slikom: “E, baš dobro da si došao, drži ovo, šta kažeš, da li smo ovo dobro uradili?”- upitao me je kad je posao bio gotov.
Klimao sam glavom. Zatražio sam kafu, ali smo popili i po vinjak i razgovarali dobra tri sata. Više je on pričao, a ja slušao. I odem od njega srećan i nesrećan.
Srećan što sam sa bio sa tim čovekom i njegovim rečima da mogu uvek da dođem, a nesrećan jer nisam stigao da mu kažem šta radim u Novom Sadu. Pročitao me je kao bukvar. Tada sam imao dvadeset godina- ispričao je Petrović i istakao važnost Mite Golića za pokretanje Memorijala “Miroslav Antić”. Potvrdio je Petrović da je sahrana Mike Antića ličila na sve, samo ne na to:
– Bilo je više desetina hiljada ljudi iz Zagreba, Sarajeva, Dubrovnika, Beograda… Sjatio se sav svet… Pitali ste me za izgled, pa da pojasnim. Vida Ognjenović napisala je dramu o Milici Stojadinović Srpkinji, a meni namenila ulogu Vuka Karadžića.
Kad sam je upitao šta ćemo sa maskom, odgovorila je da će biti dovoljno da se jedno vreme ne šišam i da pustim brkove. Poslušao sam je, a predstavu ćemo odigrati 25. avgusta u Čortanovcima. Inače je na repertoaru SNP- najavio je Petrović.
