| KIKINDA- Situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili, kao što su uslovi vanredne situacije i izolacije, dodatno je uticala na zdravstveno stanje osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa. Nisu bili u mogućnosti da budu fizički aktivne, u meri kao ranije.
Kako kaže dr Dušan Jerinkić, endokrinolog kikindske bolnice, prevencija potencijalnih vaskularnih oštećenja i nastanak hroničnih komplikacija, najbolje se obezbeđuje uz male oscilacije šećera u krvi,uz izbegavanje hipoglikemija, ali i visokih vrednosti šećera u krvi odnosno hiperglikemija. Verujemo da će čitaocima portal GRADSKI značiti njegovi stručni saveti i preporuke. Šta podrazumeva dobre kontrola dijabetesa? Dobra kontrola dijabetesa podrazumeva održavanje vrednosti šećera u krvi u granicama ciljnih vrednosti koje lekar odredi u dogovoru sa svojim pacijentom. Tri parametra su važna kada govorimo o dobroj glikemijskoj kontroli:HbA1c ili glikozilirani hemoglobin koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi i daje celokupnu sliku o tome koliki je prosečan nivo glukoze u krvi tokom perioda od oko 3 meseca pre merenja. Šećer u krvi našte ili glikemije ujutru našte (nagladno) je jedna od važnih metoda za dijagnozu dijabetesa ali i za procenu kontrole dijabetesa. Postprandijalna glikemija se odnosi na koncentraciju šećera 2 sata posle početka obroka. Prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za diabetes mellitus iz 2012. godine preporučene ciljne vrednosti za većinu pacijenata su: HbA1c ≤ 7%, šećer u krvi našte ≤ 7 mmol/L i šećer u krvi 2h nakon obroka ≤ 9 mmol/L. Takođe je jedan od važnih ciljeva izbegavanje pojave niskih vrednosti šećera u krvi odnosno vrednosti ≤ 3,5 mmol/L tj. hipoglikemija , kao i izbegavanje naglih skokova i padova šećera u krvi (varijabilnost glikemije). Šta je cilj dobre glikemijske kontrole? Krajnji cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija koje se javljaju kao posledica loše regulisanosti nivoa šećera u krvi, kao i povećanje kvaliteta života pacijenta. Komplikacije koje se javljaju podrazumevaju mikrovaskularne (retinopatija, neuropatija i nefropatija) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c smanjuje i rizik od pojave komplikacija. Prevencija se postiže ukoliko pacijent sprovodi sledeće mere:
Redovna kontrola glikemije i održavanje vrednosti u ciljnim opsezima (u dogovoru sa lekarom). Pridržavanje higijensko-dijetetskom režimu, a to su zdrava i izbalansirana ishrana. Redovna fizička aktivnost i primena propisanih lekova prema uputstvu lekara. Kod pacijenata koji imaju i pridružene kardiovaskularne bolesti, važno je i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa (pre svega nivoa triglicerida) u granicama normale Za dobru kontrolu je važna i samokontrola šećera u krvi. Kada je potrebno proveravati nivo šećera u krvi?
Važno je da se prate vrednosti šećera u krvi zajedno sa unetom hranom i fizičkom aktivnošću kako bi mogli da pratite šta dovodi do njihovog skoka ili pada. Nivo šećera u krvi se menja tokom čitavog dana i noći. Važno je da sastavni deo plana lečenja bude i plan aktivnosti koje treba preduzeti ukoliko šećer u krvi poraste suviše visoko ili padne suviše nisko. Prikupljene podatke uvek nosite na konsultativne preglede. Preterano visok ili preterano nizak nivo šećera u krvi može izazvati simptome koji se lako mogu zameniti simptomima nekih drugih stanja. Šta treba da znamo ukoliko je pacijent na insulinu? Kod dijabetesa tip 1 koji pogađa približno 10% osoba sa dijabetesom, osim higijensko-dijetetskog režima, jedina terapija je insulinska supstituciona terapija. Kod ovih osoba uz adekvatnu insulinsku terapiji neophodno je naglasiti da je optimalni opseg nivoa glukoze u krvi od 6 do 10mmol/l. Savet koji se lako pamti: sve vrednosti šećera u krvi moraju biti jednocifrene. Pacijenti sa dijabetesom tip 1 su često dobro edukovani i znaju kako treba da postupaju u slučaju da imaju simptome hiperglikemija, ali i hipoglikemija. Kod dijabetesa tip 2, koji pogađa mnogo veću populaciju ( oko 90% obolelih), u osnovi se nalaze dva poremećaja: insulinska rezistencija i nedovoljna sekrecija insulina.
Koji bi bili saveti za pripremu pacijenata kada budu došli na prvu narednu kontrolu?
Važno je da pacijenti dođu pripremljeni da pored svoje terapije i doza koje trenutno primaju imaju i zabeležene vrednosti šećera u krvi o kojima smo govorili, glikemiju našte i postparndijalne glikemije, da naglase ukoliko su imali simptome hipoglikemija. Takođe bilo bi dobro da imaju poslednji rezultat vrednosti glikoziliranog hemoglobina, koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi. Svakako kao i do sada postoji opcija da kontaktiraju i svog izabranog lekara za savet i radi konsultacije vezano za dalju kontrolu bolesti i šta je sve potrebno pripremiti za sledeću kontrolu. Iako je vanredno stanje završeno, rad zdravstvenih službi se nije vratio u potpunosti još uvek u normalu. Na koji način osoba sa dijabetesom može doći do endokrinologa ukoliko je potrebna promena terapije ili savet? Da li se pacijenti primaju regularno ili još uvek ne?
Za sada sve ambulante u našoj bolnici nisu počele da rade redovno. U zavisnosti od tekuće epidemiološke situacije će se vršiti korekcije rada svih ambulanti. Svi pacijenti zakazani u periodu pre izbijanja epidemije će blagovremeno telefonom biti pozivani sa unapred definisanim terminima, za svakog od njih. Da li postoji telefon na koji se osoba sa dijabetesom može javiti u slučaju tegoba vezanih za dijabetes? Da, naravno. Službeni telefon na koji pacijenti mogu da se jave endokrinologu je 062/8857130. Da bi razgovor bio efikasan pacijenti su zamoljeni da sve tražene podatke unapred pripreme. Ukoliko pacijenti ne mogu da zakažu redovni pregled, koji bi bio savet?
Kao i do sada. Najbitniji su podaci vezani za vrednosti šećera na gladno, ujutro pre konzumacije bilo kakve hrane. Zatim su bitne vrednosti šećera u krvi dva sata posle svakog obroka ( bez obzira koliko se obroka u toku dana konzumira). Od velikog značaja je i dosadašnja, aktuelna terapija to jest spisak lekova koje pacijenti zaista i redovno uzimaju. Svi drugi relevantni medicinski podaci od slučaja do slučaja su takođe poželjni. Lečenje dugotrajne bolesti kao što je šećerna zahteva obostrano aktivno učešće kako lekara , tako i pacijenta.
|
U dogovoru sa lekarom najbolje je napraviti plan kada i koliko često treba proveravati šećer u krvi. Evo nekoliko saveta kada provera može da bude poželjna i zašto. Kada se probudite, da vidite da li je nivo šećera u krvi pod kontrolom i tokom noći i sna. Dva sata nakon svakog obroka, da biste znali kako hrana koju unosite utiče na nivo šećera u krvi, 15 minuta pre i nakon fizičke aktivnosti, da biste videli kako fizička aktivnost utiče na nivo šećera u krvi. Ukoliko sumnjate na pad šećera u krvi tokom noći, potrebno je izmeriti vrednost u periodu 02-04h i isključiti mogućnost noćne hipoglikemije, koja može biti opasna.
Zato, pored higijensko-dijetetskog režima, postoji mnogo različitih terapijskih opcija. Ali kako je dijabetes tip 2 progresivna bolest za koju je potrebna stalna kontrola, stalna revizija i korekcija terapije kako bi se postigla i održala dobra glikoregulacija. Potreban je oprez kod osoba sa T2D u slučaju postojanja sledećih simptoma koji se ispoljavaju u prisustvu povišenih vrednosti nivoa glukoze u krvi: pojačano žeđenje/suvoća usta, učestalo mokrenje, pojačano zamaranje i gubitak u telesnoj težini. Kako bolest odmiče, najvećem broju pacijenata bude potreban insulin koji jedini može održavati pacijenta u granicama dobre kontrole. Insulinska terapija je najefikasnija na duže staze i najviše odgovara fiziološkim potrebama. Sa modernom insulinskom terapijom smanjuje se broj neželjenih reakcija poput hipoglikemija i moguće postići ciljne vrednosti i ostvariti dobru kontrolu dijabetesa.
