KIKINDA- Kao najrođeniji! Davide Rađo (20) iz Rima, nakon šestomesečne pauze, ponovo je došao u Kikindu da obiđe drugu porodicu.
Dača, kako ga zovu mama Draginja, tata Jovan, sestra Nina i brat Aleksej, pod krovom porodice Romakov, pronašao je drugi dom. Nekadašnji učenik Gimnazije “Dušan Vasiljev”, u toj obrazovnoj ustanovi, ali i u, kako kaže, drugoj kući, proveo je deset nezaboravnih meseci. Dolazeći iz Italije u Srbiju na učeničku razmenu posredstvom programu Interkultura, ni slutio nije šta ga čeka:
– Da smo se sto godina tražili, ne bismo se našli. Sudbina je to. Nemam drugo valjano objašnjenje. Joca je najzaslužniji za moje znanje srpskog jezika, ali i što znam šta su disnator, bećarci, korinđanje, slava, vicevi, pa i psovke. I mi u Italiji strance najpre naučimo psovkama. Valjda je tako svugde- smeje se Dača i priseća prvih lekcija iz srpkog:
– Tata me je učio. Svakog dana morao sam da naučim 20 novih reči. Jednom sam zaboravio, pa su mi školske drugarice brzo u svesku napisale prvo što im je palo na pamet: šnala, pletenice, karmin, šminka… U tajne srpske kuhinje uvela me je mama.
Najviše volim sarme, punjene paprike, supu sa knedlama ili rezancima, ali i dimljene kobasice, kiflice i torte. Jedino mi se ne sviđa sos od mirođije. Porodična atmosfera u ovoj kući i njihov temperament sličan je familijama na jugu Italije- priznaje Dača. Naš, a italijanski Dača radi kao recepcionar u jednom hotelu u Vatikanu. Planira da promeni posao i zaposli se na kruzeru:
– Biću u prilici da više zaradim i možda jednog dana kupim stan u Novom Sadu. Koliko su Romakovi gostoljubivi i neposredni, prošle godine uverila se moja porodica. Braća i sestra proveli su Uskršnje praznike u Kikindi.
Oni, ali i naši roditelji, dobro su upoznali mama Draginju i tata Jocu, takođe, Ninu i Alekseja. I mi smo njih ugostili. Najteže mi pada razdvojenost od njih, a dani kada smo zajedno, meni su najlepši- iskren je Dača.
Iznenadio Novosađane u Rimu
Dok sam radio u kafiću, čuo sam goste iz Srbije. Jako su se iznenadili kad sam im se obratio na njihovom maternjeg jeziku. Nisu mogli da veruju da neko usred Rima priča srpski. Bili su to turisti iz Novog Sada. Oduševili su se kad su čuli da ih je uslužio Dača iz Kikinde. Verujte, srce mi zaigra kad čujem srpski- kaže Dača i priseća se da je jednom prilikom grupu Italijana sa beogradskog aerodroma sproveo do Kalemegdana.
Dača im treće dete
U poslednje vreme sa Dačom nismo mogli svakodnevno da razgovaramo zbog prirode njegovog posla. Iskreno, njegovi dolasci u Kikindu, nama su poput praznika. Zavoleli su ga naša rodbina, prijatelji, komšije… Dva puta smo bili njegovi gosti u Italiji. Nikada nećemo zaboraviti prvi rastanak. Vratio nam se veoma brzo, mesec dana nakon završetka školske godine. Plakali smo od sreće- prisećaju se Romakovi.
