MOKRIN- Setno veče uz neprolazne stihove! Dužnu počast na dan kad nas je napustio neponovljivi Miroslav Antić, velikom pesniku, slikaru, reditelju, novinaru, slikaru, mornaru i boemu odali su umetnici, tamburaši i Mokrinčani.
Nebo nad Varoškim trgom ponovo je zasijalo za svoju najsjajniju zvezdu. Slogan 39. Memorijala “Miroslav Antić” bio je “Oblikovanje neizvesnog”.
Neizvesno su ovoga puta, u čast Mike, oblikovali umetnici Branka Pujić, Dragan Jovanović, Ratomir Rale Damjanović, Neđica Mijajlović, Arsen Čarkić, Boro Vojnović, a sve je tradicionalno počelo “Prkosnom pesmom”, koju je govorio Miodrag Petrović.
Na lik i delo velikog pesnika ravnice podsetili su umetnici i njegovi Mokrinčani, koji kažu da ih pesme, ali i ostali stvaralački opus Mike Antića vraća na naizgled male životne stvari, koje ljudi zaborave u otužnoj svakodnevici.
U selo na severu Banata Mikino delo dovelo je prvi put poznatu dramsku umetnicu Branku Pujić. Uz poeziju je odrastala i oblikovala svoj glumački identitet, a Mikino stvaralaštvo u njenom srcu ima posebno mesto:
– Odrastala sam uz Mikine pesme i srećna sam što sam ih večeras govorila. Snažne su i dopiru pravo do srca. On ustvari priča o malim stvarima koje su od životnog značaja, a koje su ljudi zaboravili jureći za novcem, uspehom, prestižom.
To je dosta uticalo na slaganje prioriteta u mom životu. Dokle god govorimo njegovu poeziju, Mika je među nama- kaže Branka Pujić.
Mokrin je mesto čarobnjaka, među kojima je Mika Antić najveći. U svojoj autobiografiji pisao je kako prepušta drugima da pišu njegovu biografiju, pa je i ovaj Memorijal deo te biografije, a svi mi smo deo njegovog pustolovnog pesništva. Za novinara i publicistu Ratomira Raleta Damjanovića, Mikin “Plavi čuperak” ekvivalentan je “Malom princu”:
– Njegov “Garavi sokak” je Mika Antić, ali bosonog sa dečijom dušom. U toj knjizi se raspravljaju velika pitanja pravde, hleba, gladovanja, ljubavi, poštovanja. U vremenu kada deca po celom svetu stradaju, knjiga “Garavi sokak”cmože se čitati na neki novi način- jasan je Damjanović. Budući da još uvek predaje na Učiteljskom fakultetu, dobro zna da je Mika još uvek kultni pesnik, mitski:
– Mladi čak ni ne znaju kada je živeo, ali znaju njegovu poeziju. Važno je da se „pare troše“ na plemenite, lepe stvari, na čitanje i knjige. Bez čitanja nema ničeg. Čitanje je ono što nam je potrebno, a ne pesme estrade, ono što nam se sad nudi. Festivali Miki Antiću i Raši Popovu mnogo znače, jer ko zna gde je pušteno novo seme i kada će se pojaviti neki novi pisac- kaže Damjanović.
Natpevavao se Mika i sa nebom i sa Bogom i sa samim sobom. Osim poezijom, traga je ostavio i u pisanju drama, režiji, likovnom stvaralaštvu, novinarstvu. Njegovo ime proslavilo je i rodni Mokrin, ali i Kikindu, koji se trude da mu se oduže:
-Želimo da svake godine podignemo na viši nivo i da Mokrin u vreme Memorijala postane centar kulture u Srbiji. Kikinda ide ka tome da 2027. godine bude prestonica kulture, a Mokrin ima svoja dešavanja koja zavrednjuju da budu na mapi kulture u Srbiji i celog regiona- rekao je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde.
Predlog za jubilarni Memorijal
Uspomene žive kroz izgovorene pesme, ali i uz tamburaški orkestar “Mokas”, koji svake godine prati muzikom boemskim notama neprevaziđene stihove.
Budući da je sledeće godine Memorijal jubilarni, profesor Damjanović je predložio da se otvori likovni konkurs za decu, da slikaju Miku kada mašta u metafori, kako bi njegovi lik i delo bili još više produbljeni.
