IĐOŠ- Jedanaest vozača i vozni park nalik filmskoj franšizi “Mobesneli Maks”. Da upotpuni scenografiju na periferiji Iđoša, nedostajao je samo Master Blaster, a u ovaj deo sela poznat po dobrom vinu i frulašima, iz susednog Sajana, stigla je nova atrakcija.
Kako je došlo do toga da se banatski “Hungaroring” preseli iz Sajana u Iđoš, pojasnio je adrenalinski zavisnik na četiri točka Imre Sas. On se od 2015. godine takmiči u auto-kros trkama. Prethodne dve godine, Imre i njegovi prijatelji organizovali su trke na stazi Arena Sajan, ledini između Sajana i Padeja:
-Poslednji put to je bilo početkom decembra, kad je upravo na našoj stazi spuštena zavesa na sezonu auto-kros trka Srbije. Pošto je izostala bilo kakva pomoć za organizaciju trke u Sajanu, predstavnici MZ Iđoš izrazili su želju da se uključe u organizaciju.
Brzo smo se dogovorili, pa smo odlučili da trku premestimo u Iđoš. Nastupilo je 11 vozača iz Rume, Novog Sada, Bačke Topole, Subotice i Srpskog Miletića. Kao što je i najavljeno, trke su održane u tri kategorije: sa prednjom vučom do 2.000 kubika, zadnjom vučom do 2.000 kubika, ali i kombinovano do 1.600 kubika- kaže Imre Sas.
On zbog kvara na vozilu nije nastupio, ali u njegove kolege publici publici poklonili nesvakidašnju adrenalinsku zabavu. Veljko Kocić, direktor auto- kros trka u Srbiji, podsetio je da su postigli veliki uspeh jer su uspostavili saradnju sa kolegama iz Republike Srpske i BiH:
– Naši trkački savezi uspostavili su saradnju i zajedničko bodovanje takmičenje. Sasvim solidno je ova staza pripremljena i organizovano takmičenje. Na takmičenja u našoj zemlji počeli su da dolaze vozači iz regiona, ali i iz Italije i Nemačke-naveo je Kosić i podsetio da je u našoj zemlji ovaj sport bio skoro zaboravljen, dok je u Mađarskoj to nacionalni sport.
Vladimir Gajić iz Subotice, već devet godina zagriženi je pobornik ovog ekstremnog sportom, za koji su potrebni vozačko umeće,veliko srce i hrabrost, ali i odgovarajući četvorotočkaš:
-Mene je privukla ljubav prema ovom sportu još dok sam bio mlađi. Svi smo mi, u neku ruku, adrenalinski zavisnici. Volimo da se trkamo, a u Iđošu sam bio za volanom “mazde 323”. Imam i “golfa”. Ranijih godina sve je bilo potpuno na amaterskom nivou. Raduje me što imamo savez, ali je besparica najveća boljka u ovom sportu. Faktički je naš adrenalin brži od konjskih snaga ispod hauba ovih vozila- iskren je Gajić.
(foto, Čedomir Vujanić)
