KIKINDA- Ana Kovačević, naša mlada sugrađanka, pre godinu dana je objavila svoju prvu knjigu, zbirku kratkih priča – „Varovi mog broda”, u izdanju Banatskog kulturnog centra. Mlada profesorica srpskog jezika priznaje za portal Gradski da sa nestrpljenjem očekuje rezultat ovogodišnjeg konkursa te novomiloševačke institucije kulture i Grada Kikinde. Otkriva i da namerava da se oproba u zahtevnijim žanrovima:
– Negde duboko u meni leži ogromna želja da jednoga dana napišem roman Objavljivanje prve knjige gledam kao odskočnu dasku i podstrek za dalji rad. Volim da kažem da se prvi mačići u vodu bacaju, ali da je ovo prvo mače za mene „šapa u leđa“. To je bilo moje prvo učešće na nekom konkursu i moja prva nagrada. Zauvek ću je pamtiti kao ostvareno delo koje nisam želela. Ništa ne očekujem, stvaram radi sebe – kaže mlada autorka i dodaje da joj znače poruke podrške čitalaca, koji su se pronašli u njenim mislima i sa njom podelili sreću i tugu.
Ana priznaje da je knjigu napisala za svoju dušu . Doživljava je kao neku vrstu dnevnika.
-Umetnost je ključ za opstanak u realnosti. Mnogo volim da čitam, a pisanje koristim za verbalizovanje svog pogleda na svet. Spajajući dve ljubavi, stvaram sredstvo za građenje novog sveta. Govore da sam kontradiktorna, ali lakše podnosim svakodnevicu – objašnjava Ana i ističe da u svojim delma najčešće piše o onome što je tišti ili podstiče na velike stvari.
-Posmatram ljude kao umetnička dela prirode. Slušam ih i mnogo i razmišljam o svemu što kažu ili urade. Pišem o onome što me najviše boli (laž, gubitak dragih osoba), uznemirava i opterećuje (vrhunac šunda i kiča, sunovrat kulture), inspiriše, bodri i uveseljava (mentalno snažne osobe, osobe širokog pogleda na svet, osobe željne promena). Pišem gotovo svakodnevno trudeći se da svakoga dana zabeleži bar jednu rečenicu . Imam momente kada jednostavno sednem i ispišem nekoliko stranica, ali i kada napišem samo tu jednu „dnevnu“ rečenicu. Planirani proces je vraćanje i brušenje napisanog, potraga za idealnom rečenicom koja bi na pravi način dočarala moju misao -obnjašnjava Ana Kovačević i ističe da su joj spisateljski uzor Andrić, Crnjanski, Selimović i Dostojevski.
Na pitanje da li sebe vidi kao profesorku ili književnicu, Ana se ne dvoumi:
– Crni ili beli deo krema? Da li ću zvučati kao egoista ako kažem da su mi ostvarene dve životne želje? Sa dvadeset i četiri godine postala sam profesor, sa dvadeset i šest godina objavila sam prvu knjigu. Sebe vidim upravo onakvu kakva jesam: po profesiji profesorka, a po hobiju autorka – zaključuje Ana.
Upornost i sreća su ključni
Ana kaže da izučava dela savremenih pisaca poput Orhana Pamuka, Harukija Murakamija, Erlenda Lua i Justejna Gordera. Ovo je njen savet mladim piscima:
– Mislim da veću šansu imaju autori koji su konstantno aktivni i uporni, oni koji prave male korake na svojoj umetničkoj stazi, a sreća će već umešati svoje prste i dovesti ih do željenog cilja -poručuje Ana.
