KIKINDA- Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najlepših praznika- Lazarevu subotu, u narodu poznat kao Vrbica. Za pravoslavne hrišćane, Vrbica je praznik dečje radosti.
Na taj praznik se u crkve unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Majke danas svečano oblače decu i kupuju im zvončiće vezane na trobojku. Zvončiče im stavljaju oko vrata, a venčiće od vrbe na glavu.
Pažnju reportera portala Gradski privukle su preslatke sugrađanke s korpicama u rukama. Anja Iličić i Klara Biro, poput pravih manekenki, promovisale su deo onog što se moglo pronaći na štandu Kikinđanke Piroške Vejin:
– Još nismo dobile zvončiće, ali imamo ove lepe mašne. Mi jako volimo Vrbicu. Baš se lepo provodimo i pozivamo i ostalu decu da nam se pridruže. Vrbica je najlepša u našem gradu- uglas su rekle Anja i Klara.
Na štandu Piroške Vejin zatekli smo s puno ljubavi i umeća napravljene rukotvorine koje simbolizuju Vrbicu i predstojeći najveći hrišćanski praznik- Vaskrs:
-Suprug Milan i ja se 30 godina izrađujemo ove i slične predmete, a Vrbicu ne propuštamo. Izložili smo korpice, venčiće, oslkana šuplja jaja, gnezda… Za svaki praznik imamo adekvatne rukotvorine. Kao bivši vaspitač, mogu da vam kažem da sam oduvek imala smisla za ovako nešto. Naše rukotvorine ranijih godina smo prodavali na sajmovima i izložbama u Novom Sadu i Beogradu. Naravno, izrađujemo i prigodne novogodišnje i božićne poklone, a naročito se ponosimo rukotvorinama s motivima “Dana ludaje”- kazala je ona. Aleksandra Đurđev izložila je medenjake s uskršnjim motivima, ali i unikatan nakit. I ona smatra da je Vrbica najlepša u našem gradu:
– Puno je mladog sveta, naročito dečice. Na mojim medenjacima dominiraju prepoznatljiivi uskršnji motivi poput jaja, zeka i pilića. Napravila sam i paprenjake. Malo je poznato da su medenjaci zapravo nastali od paprenjaka. Oni su se pravili bez cimeta i anisa. Jedan tekst me je inspirisao da napravim paprenjake i izložim ih na Vrbici- priznala je Aleksandra.
Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs. Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici. Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru, u vaskrsenje.
Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću. Lazareva subota se vezuje i za srpskog kneza Lazara, koji je mučenički nastradao u boju na Kosovu 1389. godine.
