KIKINDA- Mnogim Kikinđanima i meštanima okolnih sela, već sa prvim sumrakom, na vrata će pokucati korinđaši. Deca najviše vole Badnje veče jer tada odlaze da korinđaju. Veselim pesmicama domaćinima čestitaju Badnje veče i predstojeći Božić. Nažalost, sve je manje korinđaša.
Ovaj narodni običaj polako izumire, posebno u gradskim sredinama. Zato ne dozvolite da korinđanje ode u zaborav. Obucite toplo vašu decu i samo napred. Setite se da ste i vi nekada bili korinđaš. Ekipa portala Gradski.online družila se sa korinđašima koji će se, možda, pojaviti i u vašem domu. Dušan Gavrilović već nekoliko godina rado odlazi da korinđa, a to će učini i ovoga puta:
– U korinđanje odlazim sa roditeljima, a ponekad i sa drugarima. Kući uvek donesem punu kesu oraha, slatkiša i jabuka. Bude ponekad i malo para, a ovako ja korinđam: “Podaj Petru palicu, da dohvati galicu, galica će seno dati, seno ćemo kravi dati, krava će nama mleko dati, mleko ćemo đaku dati, đak će nama knjigu dati, knjigu ćemo Bogu dati, Bog će nama vina i rakije, eto Božića kod kapije”- poručio je maleni korinđaš. I Maša Karanović voli da korinđa, ali samo kod osoba koje dobro poznaje. Uspeli smo da zadobijemo Mašino poverenje, a ona nas je prijatno iznenadila:
– Znam nekoliko pesmica, a ovo je jedna: “Ja sam mala Nata, otvorte mi vrata, ja vam želim puno sreće i najlepše Badnje veče”. Korinđam kod komšija. Uvek idem sama, a dobijem puno slatkiša i voća- priznaje naša mlada sugrađanka. Slavica Gajić, etnolog kikindskog Narodnog muzeja, navodi da korinđanje počinje u sumrak, kada se obave svi kućni poslovi, a porodica bude na okupu:
– Ta obredna dečja povorka je vezana samo za ovaj deo Banata. U korinđanje se odlazi s prvim mrakom. Grupe mališana posećuju komšijske kuće i kazuju lepe pesmice o velikom prazniku. Korinđajući, deca nagoveštavaju i dolazak proleća, ili govore o rađanju, napretku i zdravlju. Inače, korinđanje je stavljeno i na nacionalnu nematerijanu listu kulturnog nasleđa Etnografskog muzeja u Beogradu, jer je od veoma važnog značaja za očuvanje tradicije Banata- kaže ona. Korinđanju prethodi pitanje dece: „Da li je slobodno korinđanje?“, a onda sledi: „Ja pretrča preko šora, daj gazda, dva-tri ora, čašu vina ili čašu rakije, Božić je kod kapije.“ Domaćini ih potom daruju orasima, šljivama, jabukama i bombonama:
– Interesantno je da svaki poklon ima svoju simboliku. Orah predstavlja pretke, dok je jabuka simbol zdravlja. U multinacionalnim sredinama, kakva je Kikinda, deca koriđaju dva puta, uoči katoličkog i pravoslavnog Božića. Korinđanje je duhovno važan običaj jer se održava uoči velikog hrišćanskog praznika- zaključuje Slavica Gajić.
