KIKINDA- Radost i suze radosnice u domu zlatne Dajane Butulije. Majka Ružica, otac Dušan i baka Koviljka pratile su Evropsko prvenstvo i naravno veliko finale u Valensiji. Izabranice Marine Maljković savladale su Francusku rezultatom 63:54. To je druga zlatna medalja za Srbiju, posle zlata u Budimpešti 2015. godine:
-Za nas je uzbudljivije bilo polufinale protiv Belgije. U toj utakmici se Dajana povredila. Porukom mi se javila i rekla da je pala na lice. Odgovorila sam joj da nije prvi put. I kad je bila mala, Dajana je uvek padala i povređivala lice.
Kad god bi pala, razbila bi nos. Mi smo navijali ovde u Kikindi, a u Španiji njena mlađa sestra Dijana, kao i drugarica i bivša Dajanina saigračica, Jelena Stošić iz Šapca. Tu je bila i još jedna drugarica uz Nemačke- ispričala je majka Ružica.
Pun utisaka bio je i otac Dušan. Rekao nam je da su uvek bili uz Dajanu, a da je supruga podržala njihovu stariju ćerku da i u ovim poznim igračkim godinama bude deo reprezentacije Srbije:
-Deset godina je bila apsolvent na DIF-u. I to je uspešno završila. Ne znamo kad će doći u Kikindu. Sad su rasprodate. Dajana ima zaista malo slobodnog vremena. Nekada dođe bukvalno na samo dva, tri sata da nas vidi- pričali su uzbuđenim glasom roditelji naše iskusne reprezentativke.
Odmah po završetku utakmkice Dušanov telefon mu se usijao. Prva čestitka Dajaninom ocu stigla je od Nikole Lukača, gradonačelnika Kikinde:
-Kad je bilo najpotrebnije, devojke su odigrale najopuštenije. One su ponos Srbije, a Dajana ponos Kikinde. Spremićemo veličanstven doček za našu Dajanu- obećao je gradonačelnik. Čestitku roditeljima naše slavne košarkašice uputio je i Vojislav Bulatović, sportski direktor MRK “Kikinda Grindex”:
-Dajana je naša prijateljica i velika sportiskinja. Ovim zlatom ženska košarkaška reprezentacija nas je učinila ponosnim. Apsolutno su zaslužile ovo zlato- rekao je Bulatović.
Baka Koviljka potvrdila nam je da je ovo prvenstvo, kao i sva prethodna velika takmičenja, na kojima je nastupala njena starija unuka Dajana, pratila sa velikom pažnjom:
-Po temperamentu, ona je ista ja. Povredila se protiv Belgije, ali je od svega najvažnije ovo zlato. Jedva čekam da je vidim i izljubim- priznala je baka Koviljka. U domu naše zlatne košarkašice bili su rođaci i prijatelji. I oni su nazdravili novom zlatu srpske ženske košarke.
