KIKINDA- Proizvođači pšenice i ječma ni ove sezone ne mogu da računaju na vrhunske prinose, ali će, kako sada stvari stoje, ipak predstojeći najvažniji poljoprivredni posao leta, mogao da donese bolju zaradu u odnosu na lane.
Da neće prelivati, dilemu nemaju Damir Radulović iz Novih Kozaraca i njegov kolega i agronom Branislav Kockar, direktor kikindske firme “Kaldarica”.
-Paori nikada nisu zadovoljni cenom žita i to je razumljivo, ali bi ovo leto, u odnosu na prethodno, ipak mogla da u tom pogledu bude berićetnije. Lane je cena u otkupu bila između 17,5 i 18 dinara. Dan ranije, u utorak, izašlo se za cenom od 21,5 dinar za kilogram.
Lično smatram da je cena zadovoljavajuća, s obzirom da im nagoveštaja da će repromaterijal za jesenju setvu biti skuplji. Lane smo u ovo vreme vršidbu već privodili kraju, a ovog juna tek se spremamo da uđemo u žitorodna polja.
Prinosi će biti šaroliki, u zavisnosti od njive do njive, i od sorte do sorte. Moja procena je da će ovogodišnji prinosi kretati između 5,5 i 6 tona po hektaru. Bojim se da hektolitar neće biti dobar- kaže Radulović. Sa kakvim ambicijama žetvu očekuju u kikidskoj “Kaldarici”, pitali smo Branislava Kockara:
– Žetva ječma startovaće za sedam dana. U narednih desetak dana pašće i prvi oktosi pšenice. Mislim da će cenu roda na kraju opredelili kvalitet hlebnog zrna. Sve će biti jasnije u naredne dve nedelje. Mi pod pšenicom imamo 300 hektara. Ponavljam, najviše nas interesuje kakav će biti kvalitet ovogodišnjeg rod- jasan je Kockar.
Na danas održanom “Danu polja strnih žita i herbicidnih ogleda”, tradicionalnom agrarnom skupu, ogledna polja Poljoprivredne stručne službe obišli stručnjaci, predstavnici semenskih kuća, poljoprivrednici, ali i gradski oci.
Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, pozvao je paore da apliciraju i iskoriste sve državne i pokrajinske subvencije, ali i one koje nudi lokalna samouprava. U kikindskom ataru pšenica zauzima oko 15.000 hektara.
Pod ječmom su znatno manje površine, oko 1.500 hektara. Zoran Simić, savetodavac u PSS, kaže da će ovogodišnji prinosi biti ispod višegodišnjeg proseka, i to između 5 i 5,5 tona po hektaru.
(foto, Čedomir Vujanić i GRADSKI)
