KIKINDA- Psihoterapeut, pisac i muzičar iz Beograda, Marko Braković, je kategoričan. Kaže da rijaliti programi negativno utiču na mentalno zdravlje. O sveprisutnim televizijskim formatima koji afirimišu prostakluk, zlo i nemoral bilo je reči na tribini “Rijaliti programi i mentalno zdravlje”, održanoj u Narodnom muzeju.
Braković je Kikinđanima pojasnio zašto su rijaliti programi fenomen modernog doba, kako utiču na mentalno zdravlje i zbog čega su izuzetno gledani. Nakon romana “Fejsbuk predator” i “Tablet”, trilogiju je zaključio knjigom “Ljudski aparat”. Autor u tom romanu predstavlja čitalačkoj publici dva, pa prvi pogled, sasvim različita junaka, koja silom prilika postaju srodne duše.
Uvaženi beogradski psihoterapeut Predrag Petrović mora da obezbedi opstanak svoje kćerke u Kanadi. Pošto mu je neophodan novac, odlučuje da, prvi put u karijeri, počne da gostuje i u TV emisijama sumnjivog kvaliteta. Nikša, tajkun i vlasnik jednog od najgledanijih srpskih TV kanala, želi da se povuče iz medijskog pakla i posveti se mirnijem životu.
I njemu je neophodan novac. Zbog toga pokreće novi, ultrakomercijalni rijaliti format kakav po „maštovitosti“ uveliko prevazilazi i one najpoznatije ne samo u Srbiji nego i u svetu. Da li će njihov susret prerasti u prijateljstvo ili će se nad njim nadviti senka katastrofe, sazbaćete ako pročitate “Ljudski aparat”. Do kraja otvoren i jasan bio je Braković dok je pojašnjavao zašto postoje rijaliti programi i čemu zapravo služe, u psihološkom, ali i u društveno-kulturološkom smislu:
-Svima nam je jasno da već godinama ovaj fenomen uzeo maha i da ne prestaje, u bukvalnom smislu. Dugo sam u medijima i na sceni, jer sam se bavio i muzikom. Znam vrlo dobro šta se dešava iza kamera i šta je poenta medija. Upravo sam se medijima bavio u knjizi “Ljudski aparat” i pokušao čitaocima da približim šta je danas televizija, s aspekta digitalne ere. Stariji rijaliti formati, meni lično, bili su bolji i mogao sam da ih gledam jer su i trajali kraći, i nisu bili potpuno komercijalizovani. Imali su i neka pravila koje su učesnici, koliko toliko, poštovali- rekao je Braković.
Portal GRADSKI interesovalo je mišljenje Brakovića zašto se vremenom sve otrglo kontroli, pa su srpski rijaliti programi puno prostakluka i najnižih ljudski poriva. Ovako je odgovorio:
-Televizijska publika postala je jako nezahtevna. Inteligentniji su otišli na internet. Televiziji je verna ostala samo starija populacija i siromašni, mada ni to nije više pravilo. Sada ponovo skoro svi gledaju rijaliti programe, jer je zahtev publike postao niži. Na društvenim mrežama najviše klikova dobijaju teme i junaci rijaliti programa. Mislim da se sve otrglo kontroli kotroli- konstatovao je Braković.
Da nemaju baš sve naše zvezde i zvezdice žarku želju da osvanu u nekom rijaliti programu, povrate poljuljan rejting i domognu se honorara, već smo ranije pisali. Neda Ukraden rekla nam je da je takve stvari ne interesuju:
–Ne dopada mi se što rijaliti programi afirmišu prostakluk, zlo i nemoral. Epilog svega je da se nagradi najveći prostak i budala. Zabava može da bude nešto drugo osim psovki i valjanja ispod jorgana. Nije mi jasno zbog čega se do te mere afirmišu rijaliti programi. Stariji su, najčešće, u finansijskoj krizi, a mladi hoće da se tako proslave- rekla nam je ona.
Ni glumica Kalina Kovačević, nema visoko mišljenje o ovoj vrsti zabave. Ona smatra da su rijaliti programi kancer današnjeg vremena i našeg društva. Nekoliko naših sugrađana i sugrađanki oprobalo se u rijaliti programima, a kao što je poznato, najdublji trag ostavile su Marta Keler i Natalija Vukmanović.
(foto, Čedomir Vujanić i GRADSKI)
