KIKINDA- Aleksandar Ronto (42) iz Kikinde, povukao je netipičan životni potez. Odlučio je da se vrati iz Švajcarske u Srbiju i automehaničarski posao zameni saračkim zanatom koji je, kako ponosno priča za portal GRADSKI, savladao na Youtube. Aleksandar je jedini sarač u Evropi koji ručno proizvodi opremu za stare bicikle, a ponekad nešto napravi i za bajkere:
– Verovali ili ne, sarački zanat savladao sam na popularnom Youtube kanalu. Mesec dana bilo mi je potrebno da proniknem u suštinu ovog starog zanata. Predmete po narudžbini izrađujem od kože, a repromaterijal nabavljam u Beogradu i Novom Sadu. Veći su problem mašine. Ova ima sto godina, druga pedesetak. Jednu sam i ja napravio- kaže Aleksandar i nastavlja:
– Specijalizovao sam se za izradu kožnih torbi i sedišta za bicikle. Konkretno, za torbe mi više vremena oduzme priprema. Mušterije su kolekcionari i ljubitelji starih bicikala iz Nemačke, Austrije, Češke, a bilo je čak i porudžbina iz Kine i Japana.
Za domaće tržište skoro ništa ne pravim. Sasvim slučajno sam postao sarač. Sve je počelo kada sam restaurirao jedan bicikl. To sam radio iz hobija. Neke delove nikako nisam mogao da nabavim, pa sam na kraju to sam učinio- priznaje Aleksandar.
Naš sugrađanin je po struci automehaničar, a živeo je i radio u jednom mestu kod Bazela. Popravljao je i održavao motocikle, ali se ispostavilo da će njegovi vešti prsti da se specijalizuju za drugu vrstu dvotočkaša:
– Da bi neko postao dobar sarač, neophodno je da voli ovaj zanat, a iznad svega, da ima jake ruke za probijanje i šivenje kože. Neki sugrađani su već pokazali interesovanje da ih podučim ovom poslu. Kao što vidite, u mojoj radnji je prilično tesno, kao u kutiji šibica, pa ni sam ne znam gde bih smestio šegrta. Ovde ima mesta samo za mene, ali će mi još jedan par ruku, u nekom trenutku, ipak biti potreban- ukazuje Aleksandar i prihvata našu šalu da njegov život (ni)je Švicarska. Dok značajan broj građana Srbije mašta o radu i životu u inostranstvu, on je uradio nešto potpuno suprotno:
– Ne verujem da ima puno onih koji su uradili sličnu stvar. Nije ovde baš tako loše. Meni i porodici u Kikindi je lepo, a ukoliko jednog dana sinovi to požele, imaće od koga da nauče sarački zanat. Poznato je da je svaki zanat zlata vredan. U međuvremunu, dok ne odrastu, u radnji će mi društvo praviti mašine, saračko šilo i drugi alat- poručuje Aleksandar.
