KIKINDA- Uspešna, kao i sve prethodne! Bogat i dobro osmišljen program, koji je bio usmeren ka raznim socijalnim grupama, konstantan porast broja posetilaca, od kojih su Rusi najbrojniji inostrani, jačanje međunarodne saradnje sa akademskim institucijama iz regiona kao i njeno širenje, obeležili su umetničku 2024. godinu u Centru za likovnu i primenjenu umetnost “Terra”. U razgovoru za portal GRADSKI, Aleksandar Lipovan, direktor CLPU “Terra”, osvrnuo se na prethodnu godinu i ocenio da ove ne žele ništa specijalno, osim da ovim putem nastave jer su, kako kaže, rezultait vidljivi i merljivi:
– Prilikom rekapitulacije 2024. godine, shvatili smo da je programski mnogo toga urađeno, više nego ikada do sada. Sve su to rezultati angažovanja, posvećenosti, požrtvovanja i profesionalizma svakog od nas, članova Terra Tima. Nema sumnje da ćemo tim nastaviti u istom ritmu i u 2025. Duboko verujem u naš tim i sve naše saradnike i ubeđen sam da smo na pravom putu.
Iako smo prošle godine prodali oko 4.000 karata, treba dodati još toliko posetilaca koji imaju besplatan ulaz: deca do 7 godina, osobe sa invaliditetom, trudnice, muzejski radnici… Kada sve to saberemo, dolazimo do brojke od oko 8000 ljudi. Sa naše tačke gledišta i ostvarenja projekcija, zadovoljni smo što vidimo konstantan porast interesovanja nove publike, a u isto vreme i zainteresovanosti i održavanja kontakta sa stalnom publikom. Ono što nam je posebno drago jeste profil publike, a to su mladi roditelji sa decom.
Tu vidimo i najveći uspeh u radu sa publikom jer se ljubav prema kulturi i kulturnim sadržajima gradi od rane mladosti. Takođe zanimljiv podatak je da, posebno u zimskom periodu, publiku čini nova zajednica ruskih imigranata u Srbiji koji dolaze najčešće u organizovanim grupnim posetama iz Beograda, Novog Sada i Subotice. Kada posete gledamo sa usko menadžerske strane još uvek nismo zadovoljni brojem jer naš prvi cilj bio 20.000 prodatih karata godišnje. Digitalni marketing i saradnja sa TO Kikinda donela nam je konstanta rast posetilaca nakon završetka pandemije korona virusa. Kad na Guglu ukucate: “Šta videti u Kikindi?”, u prve dve, tri preporuke dolazi i informacija o Muzeju “Terra”.
Koji su kulturni događaji obeleželili 2024. u “Terri”?
Krajem godine smo objavili jedan mali vizual i prikazali rekapitulaciju važnih događaja i aktivnosti u 2024. Bilo ih je puno, program je bio bogat i dobro osmišljen, a bio je usmeren ka raznim socijalnim grupama. Često se dešavalo da imamo multidisciplinarne, miltimedijalne ili čak intesektorske celodnevne aktivnosti koje su uključivale kreativne radionice, razgovore sa umetnicima, predavanja ili prezantacije, umetničke intervancije, književne večeri, koncerte, di džej nastupe i prezentacije lokalnih malih proizvođača pića ili hrane itd.
Nijednu ne bismo posebno izdvajali jer sve su organizovane uz najviši mogući stepen entuzijazma, posvećenosti i ljubavi prema onome što rade, svih članova Terra tima kao i Terinih spoljnih saradnika. Ta mreža se proširila i kroz ove aktivnostri konstantno dobijamo ponude za neke nove projekte, aktivnosti ili ideje koje bi neki novi kreativci iz Kikinde ali i iz Srbije i inostranstva sa nama želeli da realizuju. Dakle postoji dvosmerni pristup planiranju za koji smo se zalagali.
Naravno, uvek moramo istaći Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti Terra. On je jednostavno uvek događaj broj 1, srce našeg sistema, Terin Spiritus Movens bez koga sve ono što radimo ne bi moglo da postoji. Terina kolekcija broji preko 1.200 skulptura i kao takva je najbrojnija na svetu, kada govorimo o skulpturi u terakoti u kontekstu savremene umetnosti.
Simpozijum je održan 43. put i ponovo smo imali prilike da kao učesnike imamo neka velika imena savremene vizuelne scene poput Vesne Perunović, Božice Rađenović, Miće Stajčića, Stivena Masa, Anamarije Šerban i Srđana Arsića. Druga stvar koja nam je jako važna je nastavak međunarodne saradnje sa akademskim institucijama iz regiona kao i njeno širenje. Ove godine smo ponovo održali Campus Terra i u okviru njega Masterclass Terra.
Ovaj program zamišljen kao višednevni umetnički kamp, okuplja studente i profesore umetnosti sa akademija umetnosit iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije i Albanije sa ciljem savladavanja i usavršavanja tehnika vajanja skulpture u terakoti u ateljeu Tera u Kikindi. Sa svim ovim akademskim institucijama Centar Tera ima sporazume o saradnji, a kako se dobre vesti brso šire u 2025 očekujemo da nam se pridruže još jedan univerzitet iz Tirane i likovna akademija iz Sofije.
Ove godine smo po prvi put zvanično, celodnevnim programom u Muzeju “Terra”, obeležili Svetski dan skulpture. U okviru ovog događaja smo ponosni da smo mogli da se, u formi razgovora sa muetnikom, publici predstavio jedan od naših najvećih vajara Mrđan Bajić. Pored ovog razgovora sa umetnikom imali smo priliku da predstavimo publici još nekoliko izuzetnih i poznatih umetnika poput Tanje Ostojić, Dragana Vojvodića i Nenada Džonija Rackovića.
Naravno, vrlo važan program je i multimedijalni festival “Tera Viva” čiji su programi (koncerti, književno veče i mnoge radionice za decu) privukle oko 1.000 ljudi za dva dana trajanja.
Može li se reći da su uređenje stare portirnice i objekta na ulazu u Atelje “Terra”takođe obeležili godinu za nama?
U kontekstu investicija u objekte te dobrog marketinga, sigurno da. Pored same investicije u čvrste objekte, postoji i ovaj drugi , nematerijalni deo ovog ulaganja, a to je upravo vidljivost o samoj aktivnosti ali i o Centru Tera i njenoj ulozi i misiji kroz samo emitovanje emisije. Vrevatno je dobar deo vaših čitalaca ovu epuizodu emisije “specijala – Radne akcije sa Tamarom” gledao na televiziji. Emisija je jako popularna, gledana je u regionu i dijaspori i vrlo brzo smo dobili pozitivne reakcije ljudi sa svih meridijana.
U Parizu će za desetak dana biti otvorena izložbe „L’Art Contact: francuska i srpska skulptura iz kolekcije Terra”. Šta nam možete reći o njoj?
Izložba u Parizu će biti najlepši mogući način da se otvori sezona u 2025. Ovo je projekat na kom se temeljno radilo tokom gotovo cele prošle godine, tačnije od momenta od kada smo saznale da nam je odobreno finansiranje projekta od strane Ministarstva kulture. Za nas, a verujem i za vaše čitaoce, za grad Kikindu pa naravno i celu Srbiju, verujem da je ovaj projekat važan višedimenzonalno.
Izložba “L’art contact: francuska i srpska skulptura iz kolekcije Terra” predstavlja skulpture u terakoti nastale u toku četiri decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma. Sa posebnim naglaskom na dijalogu izmedju francuske i srpske umetničke scene, izložba osvetljava značaj kulturne razmene i očuvanja umetničkog stvaralaštva u glini, ističući ulogu Simpozijuma Terra kao mesta susreta umetnika različitih generacija, porekla i iskustva.
U okviru postavke, predstavljeno je petnestoro autora: Anne Rochette, Mrđan Bajić, Josette Barbier, Alain le Bourgocq, Čedomir Vasić, Igor Antić, Olga Jančić, Florence Tors, Bernhard Rüdiger, Tanja Ostojić, Anne Mercedes, Zlatko Glamočak, Tatjana Stolpović, Mirjana Blagojev, Slobodan K. Bijeljac. Njihovi radovi reflektuju kontinuiranu saradnju dve scene, raznovrsnost u pogledu pristupa i ideja, ali i jedinstvenost u pogledu poštovanja vrednosti gline kao prirodnog (pra)materijala. Na taj način, publika ima priliku da se upozna sa delima izuzetne umetničke vrednosti koja otelotvoruju sintezu tradicionalnog i savremenog, istovremeno ukazujući na značaj jedinstvenog prostora koji neguje slobodu kao jednu od svojih osnovnih vrednosti. Takođe, izložbom radova koji su danas deo najveće savremene kolekcije skulptura velikog formata u pečenoj glini, ističe se potencijal savremenog umetničkog stvaralaštva kao moćne alatke za promociju umrežavanja i interkulturalnog dijaloga.
Dakle, izložba pored osnovnog umetničkog konteksta ima i onaj kulturno-diplomatski. Na ovaj način se pariskoj publici predstavlja deo kolekcije koja jeste u domenu savremene umetnosti, ali je tokom prethodne 43 godine i te kako postala tradicija neše zemlje u novom dobu. Kao direktor, posebno sam ponosan na ovaj projekat jer sam osmišljavanje izložbe kao i njenu realizaciju poverio najmlađim kolegama iz tima, naravno uz mentorstvo i sugestije iskusnijih kolega kako iz samog kolektiva, tako i od kulturnih profesionalaca van institucije.
Jednostavno bio sam spreman na ovaj rizičan korak znajući da će ovako mlade kolege shvatiti ovakav projekat kao jako važan momenat u svojim karijerama koji može svima nama puno toga doneti. Izložba ima više slojeva i dimenzija pa se pored osnovnog, adekvatne prezentacije dela naše kolekcije, posetiocima predstavljaju i sećanja umetnika na boravak u Terri kao jedan vrlo važan deo našeg bogatog “nematerijalnog fundusa”, zatim će se i sama institucija predstaviti sa svojim mogućnostima kohezije umetnosti, kulture, društvenog angažovanja, edukacije i na kraju diplomatije.
Šta će biti najvažniji planovi CLPU “Terra” u ovoj godini?
Još u vreme kada sam podnosio kandidaturu za direktora CLPU “Terra”, kao najvažniju tačku plana razvoja, naveo sam razvoj ljudskog kapaciteta. Taj plan se nije promenio ni danas. Svi projekti/aktivnosti/manifestacije, sve su to , od nastanka Terre kao fenomena pa do danas, ideje i realizacije ljudi koji su ovde radili i/ili rade i danas. Budžeti za kulturu su premali, praktično dovoljni da kultura bude samo “održavanju u životu”.
Kao direktor insititucije kulture,važne ne samo Kikindu nego i Srbiju, sa takvim stanjem ne mogu da budem zadovoljan i da ne budem zabrinut. Moj zadatak je da obezbedim uslove da imamo dovoljno kvalitetnog i profesionalnog ljudskog resursa sa kojima možemo razvijati programe kakve smo do sada imali.
To je najvažniji prioritet u 2025 jer “Terra” ne sme da stoji u mestu ili klizi unazad. Mora da se razvija. Za to su potrebni ljudi i to moramo obezbediti.
