KIKINDA- Istraživanje o tome koliko su tinejdžeri iskreni i otvoreni sa svojim roditeljima, zašto lažu, prećutkuju i prikrivaju istinu, i šta roditelji mogu da učine kako bi tinejdžeri bili što iskreniji sprovela je dr Nensi Darling.
Kada je dr Darling počela istraživanje, krenula je od pretpostavke da tinejdžeri lažu jer žele da izbegnu problem. Ali, zapravo najčešće lažu zato što žele da zaštite svoje roditelje: “Ne želim da ih razočaram” (iz “Wake up Moms and Dads”2008)
Darlingova je otkrila da popustljivi roditelji ne saznaju zapravo više o životima svoje dece. Deca koja počnu da upadaju u probleme uglavnom imaju roditelje koji ne postavljaju pravila i zahteve.
Njihovi roditelji misle da ih bezuslovno vole, tako što prihvataju sve što deca rade. Međutim, deca shvataju nedostatak pravila kao znak da njihovim roditeljima zapravo nije stalo, da njihovi roditelji zapravo ne žele da se bave roditeljstvom.
Ista naučnica je takođe otkrila da većina roditelja sa strogim pravilima, zapravo ne sprovodi ta pravila. Roditelji koji uspevaju da održe stereotip strogog roditelja sa mnogo psihološkog mešanja imaju tinejdžerekoji se ne bune. Njihovi tinejdžeri su poslušni i depresivni.
USAGLASITE SFERE KONTROLE
Tinejdžerima kao i deci nije potrebna sveprisutna kontrola. Umesto toga, naučnica Džudit Smetana je utvrdila da tinejdžeri svoj život dele u određene sfere kontrole: oni veruju da na nekim od sfera roditelji imaju pravo kontrole, ali da postoje i one sfere koje s pravom treba da kontrolišu oni sami (tinejdžeri). Tenzija se stvara jer se roditelji i adolescenti nisu usaglasili u vezi sa tim šta kojoj sferi kontrole pripada.
Roditelji tinejdžera koji najmanje lažu postavljaju nekoliko pravila u određenim oblastima uticaja i objašnjavaju zašto su ta pravila tu. Očekuju od deteta da ih poštuje i dosledni su u njihovoj primeni. U drugim životnim sferama, oni podržavaju autonomiju tinejdžera, omogućavaju mu slobodu da donosi sopstvene odluke. Deca ovih rodtelja imaju osećaj da ga roditelji slušaju. Ako dete da dobar razlog zašto neko pravilo treba da se promeni, roditelji ovog tinejdžera dopustiće da to utiče na roditeljsku prethodnu odluku.
KOM TIPU RODITELJA SE NAJMANJE LAŽE
Tip roditelja kojima se najmanje laže, ima pravila i dosledno ih sprovodi, ali su pronašli način da budu fleksibilni i da razumeju svog tinejdžera. Ta fleksibilnost i razumevanje, dalje omogućava da se pravilo i dalje poštuje. Oni izbegavaju da deci drže pridike i lekcije, umesto toga razgovaraju sa decom uz poštovanje i razumevanje. Ako je detetovo uobičajeno vreme za povratak kući iz grada u 23 časa, a ono je zakasnilo i objasnilo roditeljima da se dešavalo nešto posebno zbog čega je zakasnio, roditelj koji želi da dete sarađuje i ne laže, pokazaće razumevanju za tu noć, ali će insistirati na tačnosti dolaska kući. Ovakva saradnja sadržava legitimitet roditelja.
Roditelji koji pregovaraju, budu više informisani od strane svoje dece. Roditelji sa nepromenjljivim, strogim smernicama zadaju deci taktički problem da pronađu put za izbegavanje pravila. Prikrivanjem informacija o svom životu, adolescenti izgrađuju svoj domen i indetitet, nezavisno od svojih roditelja i drugih odraslih autoriteta. Prema Harris anketi (New Thinking about Children,c2009) 78 odsto roditelja bilo je sigurno da njihovi tinejdžeri mogu sa njima da razgovaraju o svemu. Međutim, tinejdžeri ne misle tako. Tražiti pomoć od roditelja, iz perspektive tinejdžera, priznanje je da on nije dovoljno zreo da problem reši sam. Za roditelje je važno da znaju da je ovo neuključivanje roditelja u sve sfere tinejdžerovog života normalna pojava na putu ka odraslosti.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik i Nenad Miladinski)
