KIKINDA- Majer Berns, boreći se da zadrži starateljstvo nad svojim dvanaestogodišnjim sestrićem Nikom, izgovara sjajne reči: „Želim da spozna posebnost svog bića, jer u suprotnom neće primetiti kada počne bledeti”. Želim da ostane budan i vidi sve te neukrotive mogućnosti”. Želim da zna da vredi svakog truda. I želim da sazna suptilan, tajnovit, važan razlog zašto je rođen kao ljudsko biće, a ne kao stolica”. (Hiljadu klovnova, Herb Gardner).
SAOSEĆAJNO POVEZIVANJE SA SAMIM SOBOM
Divnog li poređenja: doživljavam li sebe kao dostojanstveno ljudsko biće, biće koje volim i poštujem ili posmataram sebe kao objekat pun nedostataka.
Voleti, prihvatiti sebe sa svim svojim vrlinama i manama i ohrabriti sebe na promenu tamo gde bi ona korisna bila, je važan deo mentalnog zdravlja. Reč je o SAMOPRIHVATANJU.
KOJE SU PREDNOSTI SAMOPRIHVATANJA? Najbitnija prednost samoprihvatanja je njegova lekovitost- oslobađanje od patnje u koju nas je usisalo osuđivanje ili odbacivanje samog sebe. Takođe, vrlo važna prednost je u mogućnosti preuzimanja zdravih rizika pri realizaciji ciljeva. Da bi izbegli samoponiženje, samoosudu i negativne lične povratne informacije, osobe bez razvijenog samoprihvatanja odlučuju da igraju na sigurno i ostaju u pasivnim pozicijam povlačeći se od cilja. Osobe sa zdravim samoprihvatanjem vide priliku u nepoznatim izazovima i suoačavaju se sa njima svesni da će na tom putu i ponekad pogrešiti. Međutim, kada smo suviše uplašeni da svetu i sebi izložimo i pokažemo bilo šta što je nesavršeno ili „pogrešno“- verovatno smo smo se uhvatili u kolo sa PERFEKCIONIZMOM.
PERFEKCIONIZAM
Perfekcionizam nije samousavršavanje. Perfekcionizam se ogleda u stalnoj napetoj težnjii da živimo savršeno, izgledamo savršeno i ponašamo se savršeno- kako bismo minimalizovali ili izbegli teška i bolna iskustva okrivljavanja, osude i srama (bilo od okoline, bilo od samog sebe). Perfekcionizam je teški oklop koji nosimo, verujući da nas štiti i da nam koristi. A zapravo je samodestruktivan i sprečava nas da uzletimo. I ne samo to: istraživanja pokazuju da je perfekcionizam čest put do depresije, anksioznosti, bolesti zavisnosti i životne paralisanosti.
Perfekcionizam je, u svojoj suštini, težnja da se stekne odobravanje i prihvatanje. Iako je mehanizam nastanka perfekcionizma složen i jedinstven za svakog pojedinca ponaosob, može se reći da je većina perfekcionista odrastala uz prenaglašeno vrednovanje i pohvaljivanje za postignuća i učinke. Odrastajući u ovakvom okruženju osobe sklone perfekcionizmu su usvojile sistem verovanja: “Ja sam ono što postignem i koliko to dobro postignem”, “Moram obaviti sve kako treba”, “Moraš ugoditi”, “Moram biti savršen”.
Perfekcionizam se ne dešava u vakumu. Perfekcionista svojim načinom života utiče na članove svoje porodice, kolege na poslu i prijatelje.
KAKO PREVAZIĆI PERFEKCIONIZAM?
1.Identifikujte uverenja i pravila koja pokreću vaš perfekcionizam. Mnogi perfekcionisti imaju temeljno uverenje da nisu dovoljno dobri ukoliko nisu savršeni. Uglavnom razmišljaju po principu „crno- belo“: „moram biti savršen ili ću biti odbačen“, „ako nisam savršen ja sam neuspešan“, „ako pogrešim, to je dokaz da sam glup, nesposoban,,“….
2.Realno procenite svoja očekivanja. Nije realno očekivati da nećete nikada pogrešiti. Kada stvorite relna očekivanja, bićete u mogućnosti da ih ostvarite.
3.Napravite listu „koštanja“ perfekcionizma. Promislite o tome šta vas je perfekcionizam koštao u različitim situacijama.
4.Vežbajte samosaosećanje. Prisetite se na koje načine pokazujete saosećanje prema drugima i probajte ih primeniti na sebi.
5.Smanite upotrebu društvenih medija. Društveni mediji doprinose čestom društvenom poređenju, što može pogoršati perfekcionizam.
Da zaključimo: putevi prevazilaženja perfekcionizma nalaze se u uklanjanju sabotirajućih uverenja i razumevanju razlike između zdrave težnje ka samousavršavanju i perfekcionizma, zatim u razvijanju otpornosti na sram, osudu, kritiku i u razvijanju samoosećajnosti i samoprihvatanja.
Zastupljenost učestale ili svakodnevne samokritike, samoosude,nedostatak ljubavi prema sebi su alarm koji upozorava da vaše mentalno zdravlje trpi.Naučiti da stvorimo saosećajnu i negujuću vezu sa samim sobom je jedan od najzdravijih darova koje možemo sebi pružiti.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
