KIKINDA- Zamislimo jedan konflikt u kom učestvuju dve osobe, nazovimo ih Lara i Zdravko- Lara kaže: „Svi naši problemi su zbog tebe! Muka mi je od svega “. Zdravko kaže: „Ma šta to pričaš, zar ne vidiš da su svi naši problemi što si ti takva ? I meni je dosta svega!“ Da ne bude zabune Zdravko i Lara iz primera mogu da budu bilo koje dve osobe: ljubavni partneri, roditelj i dete, kolege na poslu, učitelj i roditelj, braća i sestre, komšije…
Iz Larinih i Zdravkovih izjava jasne su tri činjenice. Prva je problem(i) postoji. Druga je- problemi oboma izazivaju duševnu patnju i nezadovoljstvo (dosta mi je svega, muka mi je od svega). I treća, problem i rešenje problema oboje vide isključivo u onom drugom.
Šta se ovde desilo? Iako svakodnevno učestvuju u istim životnim događajima i međusobnim interakcijama- oboje imaju različite verzije tih događaja i interakcija, i svako od njih duboko veruje u tačnost, ispravnost i korektnost sopstvene verzije. Takođe, svako od njih dvoje „dobro zna“ šta bi onaj drugi trebao da radi da bi njihov zajednički život dobro funkcionisao. Sa ovakvim modelom funkcionisanja, za ovaj par se može očekivati da će ih zajednički život odvesti u ćorsokak pun problema i nezadovoljstva.
Šta bi pomoglo Zdravku i Lari da izađu iz ćorsokaka? Ili koje bi to veštine trebalo da imaju Lara i Zdravko, pa da uspešno i zadovoljno koračaju stazama života, bez da zalutaju u ćorsokak pun patnje i bola?
Osnovni i prvi korak, svakako ne jedini, je razvijanje samosvesti. Samosvest je neophodna ne samo za dobre međusobne odnose,v eć je razvijena samosvest u korenu mentalnog zdravlja i psihičkog blagostanja. Zbog toga je od neprocenjive važnosti da radimo na njenom razvijanju.
ŠTA JE SAMOSVEST?
Samosvest je sposobnost da namerno fokusiramo pažnju na sopstvene emocije, razmišljanja i ponašanje, da ih budemo svesni i da ih razumemo. To je sposobnost da pratimo sopstvene doživljaje i da razumemo način na koji naši postupci proizilaze iz tih doživljaja. Iz primera navedenog na početku teksta jasno je da događaj i doživljaj nisu isto, pa bih da to pojasnim. Tokom nekog događaja,situacije i interakcije paralelno se dešava naša psihička obrada tog događaja, naše tumačenje tog događaja koje je udruženo sa emotivnom reakcijom na dati događaj- i taj proces se naziva doživljaj. Doživljaj pokreće određeno ponašanje.
Neki ljudi nisu svesni ovih unutrašnjih procesa. Uglavnom funkcionišu na autopilotu, sve reakcije su automatske i jedva su svesni svojih emocija, razmišljanja i ponašanja. Obično su fokusirani na to šta drugi treba da čine. Pošto ne razumeju svoje unutrašnje delovanje, nejasno izražavaju svoje potrebe, vrednosti, ciljeve i ideje. Za njih možemo reći da imaju slabo razvijenu samosvest. S druge strane, samosvesna osoba usmeravanjem pažnje ka unutra svesna je svojih osobina, motiva, ponašanja, osećanja, potreba, jasna je sebi i jasno artikuliše svoje potrebe, misli i ideje.
Takođe, samosvesna osoba je svesna da je njen doživljaj uvek kopija realnosti koja nosi subjektivni pečat i trudi se, primenjujući principe racionalnog promišljanja, da kopija bude što vernija originalu. Što se više naš doživljaj razlikuje od događaja, to će i naše ponašanje biti neadekvatnije. O principima racionalnog (realnog ) razmišljanja biće posvećeno dosta prostora u narednim tekstovima.
SAMOSVEST NIJE SAMOOSUĐIVANJE
Iskrenost je ključna za samosvest. Međutim, neće nam se uvek svideti ono što otkrijemo unutar sebe i to je u redu. Verovatno će deo nas biti u otporu da se suočimo sa delovima ličnosti koj nam se ne sviđaju, koje ne želimo da priznamo ,koje su previše bolne i zastrašujuće ili koje su kočile naš dosadašnji napredak. Važno je znati da samosvest ne treba da bude samoosuđivanje i da ćemo zahvaljujući samosaosećanju i samoprihvatanju moći da rastetemo, razvijamo se i napredujemo.
KAKO POBOLJŠATI SVOJU SAMOSVEST?
Predlažem neke od korisnih koraka koji vam mogu pomoći da osnažite svoju samosvest. Svakodnevno tokom i nakon određenog događaja dajte sebi odgovore na sledeća pitanja:
Šta trenutno osećam u svom telu?
Koje mi misli prolaze kroz glavu?
Koje emocije osećam?
Šta želim da radim?
Šta mi je potrebno?
Kako ovo što sam uradio utiče na mene i na druge?
Naši životi mogu brzo da izmaknu kontroli ako nismo svesni kako i pod kojim okolnostima se pokreću i odvijaju naši unutrašnji procesi. Razvijena samosvesti je zbog toga, po mom mišljenju, stabilan temelj psihičkog života svake osobe na koje se naslanjaju „noseći stubovi“- ostali aspekti bitni za naš psihički život. Za njen razvoj je potrebno strpljenje i psihološka pismenost. Mali održivi koraci su ključni, a ponekad je potrebna podrška i vođstvo stručnjaka.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
