KIKINDA- Dimilo se na sve strane i ovog 1. maja! Bilo bi neobično da je drugačije.
Pre najavljene kiše i pogoršanja vremena, većina Kikinđana otišla do obližnjih izletišta. Da se opuste i provedu.
Već po tradiciji, prvi kamperi su na Simićev salaš došli dan ranije, a neki su ovde i prespavali jer “sve je lako kad si mlad”.
Nikoleti Heveši i njenim prijateljima iz Subotice, nije bilo teško da skoknu do Kikinde, tačnije do Simićevog salaša. Da je ovo definitivno najomiljenije kikindsko izletište uverile grupa studenata i srednjoškolaca iz Subotice:
-Naš drugar iz Ruskog Sela predložio nam je da prvomajski uranak provedemo ovde. Stigli smo u utorak i ovde prespavali. Jako je lepo. Sve je sređeno. Nije gužva kao kod nas na Paliću- rekla je Nikoleta. Da sa krajnjeg severa Bačke dođu u Banat, na Simićev salaš, zaslužan je Danijel Molnar iz Ruskog Sela:
-Većina mojih drugarica i drugova su studenti. Drago mi je što im se svideo Simićev salaš- dodao je Danijel. Nedaleko od njih roštiljala je i grupa mladih Ruskoselaca. Veseloj družini priključila su se dva mladića iz Tobe:
-Roštilj je nezaobilazan. Prvi maj i provod na Simićevom salašu ne propuštamo. Na meniju će se naći i gulaš. Zoltan Lacko je naš glavni kulinar.
I mi smo došli dan ranije. Malo je bilo hladno, ali nekima, kao što vidite, ni to nije smetalo- našalio se Dejan Radulović iz Ruskog Sela.
Izletnici su pohvalili što su pre nekoliko godina postavljeni stolovi i klupe ostali “u komadu”. Obećali su da će se potruditi da nakon prvomajskog uranka ovo izletište napuste kako smo ga i zatekli, dakle bez razbacanog smeća, čaša i flaša.
Osim mladog sveta, na Simićevog salašu bilo je dosta porodičnih ljudi, ali i Kikinđana koji dobro pamte kako se Međunarodni praznik rada obeležavao u staroj Jugoslaviji. Supružnici Vukosavljev, Olgica i Željko:
-Iskreno, bilo je lepše i svečanije. Cela Kikinda sjatila bi se u Šumicu. Vrednosti u koje je nekada verovala radnička klasa više ne postoje. Da se razumemo. Nije ni u staroj Jugi bilo sjajno i bajno, ali je običnim radnicima bilo bolje.
Sve je bilo predvidljivije i sigurnije, a ne kao sad. Mi bukvalno živimo od danas do sutra. Nekada smo živeli bezbrižno. Sad životarimo- priznali su oni.
