KIKINDA –Imali šta da čuju! Kroz prezentaciju njegovog rada, mladi ljudi imali su priliku da uče o skulpturama, njihovom nastajanju i životu koji sledi nakon kreativnog procesa.
Centar za likovnu i primenjenu umetnost “Terra”, kroz različite programe, obeležio je dan koji slavi stvaralaštvo vajara. Logično, budući da važi za prestonicu skulpture velikog formata u svetskim okvirima.
Uz radionice, predavanja i muzički program, umetnici nove generacije imali su prilike da podele svoje afinitete sa značajnim imenima iz sveta kulture, a najveću pažnju privuklo je predavanje svetski poznatog vajara Mrđana Bajića pod nazivom “Kako napraviti i zagubiti skulpturu- lični primer”.
Osim u muzejima i galerijama, dela Mrđana Bajića mogli smo da vidimo i u filmovima i televizijskim serijama, pa je njegovo ime i simbol specifičnog rada u vajanju i stvaranju umetničkih instalacija.
Kikinda za njega nije nepoznanica, budući da je 1989. godine bio jedan od učesnika Simpozijuma “Terra”, što je, kako kaže, za njega predstavljalo vrhunac tadašnje karijere. Skulptura koja je tada nastala svoju punu montažu imala je tek 2017. godine, upravo u “Terri”:
-Putovao sam po svetu i mogu reći da se “Terra” ističe u svakom pogledu i posebno je važno dovođenje umetnika, saradnje i rad sa materijalom, u prostoru koji je nekad bio fabrika. Drago mi je da sam ovde na Svetski dan skulpture i da se mladi interesuju za ono što sam imao da kažem– kazao je Bajić.
Kako je rekao naš sagovornik, tema je “Kako napraviti i izgubiti skulpture”, a ova institucija upravo služi da se vajarska dela ne gube. Muzej “Terra” čuva terakote i radove sa prethodnih Simpozijuma. Osim toga, sve je otvorenija za mlade kreativce, a interesovanje za predavanje Mrđana Bajića govori u prilog da još nije sve izgubljeno kada je umetnost u pitanju:
– Nedavno sam čuo da u svakoj generaciji postoji oko 25 odsto mladih ljudi, koji žele da oforme sopstveno mišljenje o stvarima. Mislim da umetnost takođe tome služe, da ljudi koji to žele nađu svoje putanje i kanale. U tom smislu, prijatno je biti sa publikom koja deli takav interes– dodao je Bajić.
Prikaz njegovog rada služio je kad podstrek mladim vajarima. Njegova želja bila je da ih ohrabri, jer je dokazao da je moguće biti umetnik i na prostorima u kojima se drugačije vrednosti stavljaju u prvi plan:
– I posle 40 godina, nisam zakržljao i mentalno oboleo. Može se od toga funkcionisati i može se promišljati realnost sveta u kojem živimo- zaključio je veliki umetnik.
Svetski dan skulpture obeležen je vajarskom radionicom za penzionere, pod nazivom “Muzej kao predložak”, koju je vodio vajar Igor Smiljanić. Vođenje kroz stalnu postavku, likovna radionica i muzički program učinili su da ovaj dan za poštovaoce kulture bude poseban.
