KIKINDA- Pisanjem poezije praznim dušu. Ispunjava me što moje pesme leče i druge osobe. Puno poruka dobijam od žena i porodica koje su doživele slične tragedije. Oni mi, na neki način, daju podršku. Poeziju ne pišem da bi mi se neko divio i rekao da sam hrabra žena. Uopšte nisam hrabra. Očajna sam i pretužna. Ovako za portal GRADSKI govori naša nekadašnja sugrađanka Biljana Hukić. Pre nepunih deset godina, u teškoj saobraćajnoj nesreći, poginuo je njen sin Igor:
– Da nisam pisala, sigurno ne bih mogla da se izborim za bolom koji mi je razdirao dušu. Neposredno nakon nenadoknadivog gubitka, bilo mi je teško da o tome pričam sa suprugom i ćerkom. Latila sam se olovke i pisala. Utočište sam pronašla u poeziji koju pišem već osam godina. Svu moju bol i emocije pretočila sam u prvu knjigu “Oda anđelu”. Svetlost dana ugledala je pre dve godine- kaže Biljana i nastavlja:
– Ona je dosta obimna za poeziju. Nisam mogla da izostavim skoro nijednu pesmu. Kikinđanima sam “Odu anđela” predstavila pretprošlog leta, a to nameravam da učinim i sa drugom knjigom “Ples sa kišom”. Trudila sam se da pobegnem od sebe, ali mislim da u tome nisam uspela.
Možda sam zagrebala po ljubavnoj poeziji, ali je opet u pozadini moj Igor, neke njegove neostvarene ljubavi i želje… Nisam daleko utekla od prethodne knjige pesama- iskrena je Biljana. Knjigu “Ples sa kišom” publici je 28. januara predstavila u biblioteci “Vladan Desnica”, koja se nalazi u delu beogradskog Sava Centra. Biljana ističe da se raduje novom susretu sa čitalačkom publikom u Kikindi:
– Nameravam da u rodnom gradu knjigu “Ples sa kišom” promovišem, najverovatnije, već tokom aprila. Kao i prethodnog puta, sugrađani i ja družićemo se u Kulturnom centru. Još dosta pesama je na papiru. Čuvam ih, a u međuvremenu nastaju nove. Snagu crpim iz svetlije strane duše. To je moja ćerka Ivana- otkriva Biljana.
(foto, privatna arhiva)
