KIKINDA– Porodica je prva sredina u kojoj čovek uči šta znači biti voljen, prihvaćen, vredan. Zato ona ima ogroman potencijal da postane zaštitni faktor, naš nevidljivi štit koji nas podržava kroz životne izazove, obezbeđuje osećaj pripadnosti i gradi temelje za zdravu ličnost.
Šta znači zaštitni faktor?
U psihologiji, zaštitni faktori su oni uslovi i odnosi koji ublažavaju efekte stresa i pomažu u očuvanju mentalnog zdravlja. Kada porodica pruža stabilnost, emocionalnu toplinu i sigurnost, ona postaje ključan zaštitni faktor u razvoju ličnosti. Hajde da vidimo šta svaka porodica treba da obezbedi da bi imala ovaj čarobni zaštitni faktor.
1. Sigurna emocionalna baza
Dete koje odrasta u porodici gde su emocije prihvaćene, a ne potisnute ili osuđivane, razvija unutrašnji osećaj sigurnosti. Kada dete zna da sme da bude tužno, ljuto ili uplašeno, i da će ga neko saslušati i razumeti, ono postaje psihološki otpornije. Taj osećaj da ‘imam kome da se obratim’ ostaje duboko urezan u temelje njegove ličnosti.
2. Bezuslovna podrška i prihvatanje
Roditelji koji poručuju: “Vredno si i voljeno, i kad si pogrešio”, grade osećaj samopouzdanja i samopoštovanja. Ljudi koji su doživeli ovakvu podršku u detinjstvu lakše se nose sa kritikama, neuspesima i izazovima jer znaju da njihova vrednost nije upitna.
3. Učenje kroz modelovanje
Deca ne uče samo kroz ono što im se govori, već i kroz ono što se živi. Kada roditelji iskreno pokazuju emocije, rešavaju sukobe mirnim putem, brinu jedni o drugima, deca usvajaju iste obrasce ponašanja. To su nevidljive poruke koje oblikuju stil komunikacije, sposobnost za empatiju i način na koji kasnije ulaze u odnose.
4. Granice koje štite, a ne guše
Porodica koja postavlja jasne, ali fleksibilne granice, šalje poruku detetu da je svet predvidiv i da ponašanja imaju posledice. Takve granice pomažu razvoju samodiscipline, odgovornosti i osećaja za realnost, a istovremeno ostavljaju prostor za individualnost i izražavanje.
5. Humor, zajedničko vreme i rituali
I sitnice grade velike temelje. Porodične šale, rituali zajedničkog obedovanja, zajedničke šetnje ili igre stvaraju osećaj povezanosti i sigurnosti. To su trenuci koje dete nosi kroz ceo život kao podsetnik da nije samo, čak i kada se suoči sa teškim okolnostima.
Porodica ne mora biti savršena da bi bila zaštitni faktor. Dovoljno je da bude dovoljno dobra ,da u njoj ima mesta za greške, ispravke, bliskost i zajedničko učenje. Tamo gde postoji trud da se razume, sasluša i podrži- tamo raste ličnost koja zna da vredi, čak i kada padne.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik)
