KIKINDA- Raskid ljubavne veze, pogotovo prve velike ili duže veze, može da deluje kao emotivni zemljotres. Srce boli, misli se vrte u krug, a dani prolaze sporo. Naučna istraživanja potvrđuju da bol nakon raskida može aktivirati iste moždane regione kao fizička bol (Eisenberger et al., 2003).
To objašnjava zašto sve može da deluje kao rana koja ne prestaje da peče. Ipak, oporavak je moguć, ali se na tom putu često sretnemo sa zamkama koje nas zadrže duže nego što je potrebno.
1.Idealizacija bivšeg partnera
Jedna od najčešćih zamki je sklonost da nakon raskida počnemo da “glancamo” prošlu vezu, zaboravljajući loše trenutke. Taj mehanizam zove se selektivno pamćenje. Naš mozak, u pokušaju da pronađe smisao i utehu, često pojačava nostalgična sećanja. Ipak, emocionalni oporavak zahteva realan pogled- podseti se i onoga što nije funkcionisalo. Dnevnik realnosti može pomoći- jednostavno zapiši sve što si u vezi osećao kao teško, nepravedno ili bolno.
2.Ruminacija- preterano analiziranje
Pitanja poput: “Zašto se to desilo?”, “Da sam bar uradio nešto drugačije…” ili “Da li još uvek misli na mene?” mogu postati opsesivne misli. Ruminacija (uporno mentalno prežvakavanje) je povezana sa produženom tugom (Nolen-Hoeksema, 2000).
3.Zamena bola novom vezom (tzv. “rebound” odnos)
Nekada brzo uletimo u novu vezu ne zato što osećamo stvarnu bliskost, već zato što ne podnosimo tišinu, prazninu i misli o bivšoj osobi. Istraživanja pokazuju da “rebound” veze mogu imati kratkoročne koristi u dizanju samopouzdanja, ali često dovode do još većeg osećaja praznine (Brumbaugh & Fraley, 2015). Pravo isceljenje dolazi kroz samoću koja nije prazna, već ispunjena otkrivanjem sebe.
4.Praćenje bivšeg partnera na mrežama
U digitalnoj eri, raskid retko znači potpuni prekid kontakta. Praćenje bivšeg partnera na društvenim mrežama aktivira moždane sisteme nagrade i dodatno produžava bol (Marshall, 2012). Preporučuje se “digitalni detoks” od bivšeg partnera , ne kao osvetu, već kao nužnu psihološku granicu za oporavak.
5.Samookrivljavanje i identitetna kriza
Mladi često doživljavaju vezu kao deo svog identiteta. Kada veza “pukne”, može se javiti pitanje: “Ko sam ja sada?” Oporavak traži redefinisanje sopstvenog identiteta, nezavisno od bivšeg partnera.
Na kraju: Šta pomaže?
Prihvatanje emocija. Tuga, ljutnja, privremeni doživljaj besmisla, sve su to normalni odgovori.
Rutina i struktura. Redovni obroci, spavanje, fizička aktivnost su bitni jer mozak voli predvidivost kada je srce ranjeno.
Podrška bliskih. Ne moraš sve da nosiš sam. Iskren razgovor s prijateljem ili terapeutom može da bude ključno sidro.
Psihološki rad na sebi. Iskoristi raskid kao povod da upoznaš sebe dublje. Jer često kraj jedne veze jeste početak boljeg odnosa sa sobom.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik)
