KIKINDA- Monografija je nastala kao rezultat istraživanja pod nazivom “Identifikovanje i podsticanje darovitosti dece predškolskog uzrasta”, čiji je nosilac Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.
Članice istraživačkog tima su: dr Jelena Mićević Karanović, doktor psiholoških nauka i profesor psihološke grupe predmeta i autorka projekta, dr Milanka Maljković, doktor pedagoških nauka i profesor u oblasti metodike razvoja govora i dr Angela Mesaroš Živkov, doktor metodike nastave i profesor strukovnih studija u oblasti pedagoške i andragoške nauke.
U timu su bile još i dr Ljiljana Krneta, doktor tehničkih nauka i profesor u oblasti računarskih nauka, mr Srbislava Pavlov, magistar u oblasti pedagoških nauka i predavač za pedagošku grupu predmeta i Tanja Brkljač, diplomirani filolog Engleskog jezika i književnosti – master i nastavnik stranog jezika.
Monografiju koja se intenzivno bavi problemom istaknutim u naslovu i sa teorijske i empirijske strane, sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Sadrži jasno podeljene oblasti: uvodni deo, 6 tema koje obrađuje 6 autorki i priloge:
-Kao posebno važan aspekt smatramo deo koji se odnosi na implementaciju dobijenih rezultata u vidu nastavnih sadržaja iz psihološke i pedagoške grupe predmeta u VŠSSOV u Kikindi, sa ciljem informisanja javnosti, uz podizanje vaspitno-obrazovnih kompetencija i profesionalnih veština vaspitača.
Monografija je važna i zbog davanja preporuka za unapređenje sistema identifikacije darovite dece kroz obogaćivanje kurikuluma (dodatno angažovanje, akceleracija kao skup mera i postupaka kojima se darovitima omogućava brže savladavanje programa i slično), ali i davanja preporuke da se u Srbiji pokrene akcioni plan – strategija koja bi se bavila razvojem metodologije identifikovanja i podsticanja darovitih, razvijanjem sposobnosti i veština dece kao dragocenog nacionalnog resursa- kažu autorke monografije.
U fokusu istraživanje bilo je ispitivanje kako roditelji i vaspitači identifikuju darovitu decu predškolskog uzrasta i kako podstiču nominovane, imajući u vidu da je zadatak svakog društva da svoje potencijale stavi u funkciju najboljih interesa darovitih. Identifikacija darovite dece početni je korak sistematskog podsticanja jer daroviti ne čine homogenu grupu nego ispoljavaju širok raspon individualnih specifičnosti.
Istraživanje se bavilo i ispitivanjem predrasuda, uvreženih mišljenja i zabluda o ovoj temi uz ispitivanje procene vaspitača o sopstvenoj kompetentnosti u radu sa nadarenima kao i njihovih konkretnih preporuka za rad sa darovitima kao decom sa posebnim potrebama. Roditelji i vaspitači, njih 270, izjasnili su se o stepenu slaganja sa tvrdnjama o darovitosti kao i o identifikovanju i podsticanju darovitosti dece predškolskog uzrasta.
