KIKINDA- Pokušavala je Slavica Šević (40) iz Gline, da potisne suze kad je ušla u novo i dugo priželjkivano porodično gnezdo. Samohrama majka nije dala da je emocije savladaju:
– Toliko sam srećna. Ne mogu da verujem- tiho je govorila Slavica zavirujući u kuhinju. U jednoj ruci i dalje je držala ključ dugo očekivanog stana, a u drugoj jabuku.
Tek nekoliko minuta ranije, u ime 16 stanara trospratnice u ulici Dušana Vasiljeva, u kojoj već postoji nekoliko ovakvih stambenih objekata, kao i u susednoj Pere Segedinca, zahvalila se donatorima koji su im obezbedili krov nad glavom. Istinski, pravo iz izbegličkog srca, deo muka podelila je sa prisutnima:
– Nakon “Oluje” i ja sam se našla u izbegličkoj koloni. Tada sam bila devojčica. Imala tek 14 godina. Izbegla sam sa roditeljima, bratom, snajom i njihovom bebom ovde u Kikindu, kod rođaka. Sve ove godine živela sam skromno, kao podstanar, podižući ćerku koja sada ima 18 godina.
U ovom stanu, uverena sam, čekaju nas nova nada i sreća. Za sve nas sad je rešen jedan od najvećih problema. Zato je za nas ovo poseban dan. Konačno imamo svoj krov nad glavo, kao što smo ga nekada imali- rekla je Slavica.
Sličnih očekivanja, sa po ključem u jednoj, a jabukom u drugoj ruci, do stanova površine od od 30 do 50 kvadratnih metara, zaputile su se i Slavičine komšije.
Suze radosnice nisu mogli, a ni hteli da sakriju. Stanovi su izgrađeni u okviru potprojekta 5 Regionalnog stambenog programa kojim u Srbiji rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije.
Vrednost radova iznosila je nešto više od 407.000 evra. Lokalna samouprava obezbedila je lokaciju i prateću infrastrukturu. Sugrađanima je spokojan i miran život u novim domovima, poželeo Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:
– Ovde smo da sa vama podelimo radost novog početka, novih uspomena, osmeha i zajedničkih radosti. Mnogi od vas su godinama maštali o ovom trenutku. Prethodno su preživeli užase 90-tih. Ovim činom potvrđujemo da Republika Srbija, zajedno sa svojim partnerima, istrajava u želji da pomogne svim građanima i omogući im osnovne uslove za život- poručio je Lukač.
Korisnici su stanove dobili u zakup, a moguće je da ih docnije otkupe po povlašćenim cenama prema Zakonu o izbeglicama. O važnosti Regionalnog stambenog programa govorili su Leoneta Pajer, predstavnica delegacije EU u Srbiji, Jovan Lazarov, šef kabineta direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, kao i Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije:
– Nije sve ove godine bilo lako i jednostavno. Naš je posao da što manje ljudi bude pod tuđim krovom i da stambeno zbrinemo i preostala izbegla lica – kazao je Cucić.
Tokom ratnih 90-tih, u Kikindu i okolna sela slilo se oko 7.300 izbeglih. Kroz osam kolektivnih centara je prošlo 3.500 ljudi. U cilju njihovog zbrinjavanja, sa donatorima i Kikindom, do sada su podržana 352 stambena rešenja. Osim stanova i seoskih kuća, stotinak izbegličkih porodica se opredilo za pomoć u građevinskom materijalu.
