KIKINDA- Potpuno je razumljivo što su penzioneri jedva dočekali mogućnost da izađu iz svojih kuća i stanova i protegle noge tokom polučasovne šetnje. Mira Latković (74) iz Kikinde, priznaje da je jedva dočekala mogućnost da, nakon više od mesec dana, konačno slobodno šeta:
-Nisam naučila da sedim u stanu. Pre korone i uvođenja vanrednog stanja stalno sam bila u pokretu. Proteklih sedmica najviše mi je pomagala ćerka, pa nisam morala da idem u one jutarnje kupovine. Deca su mi donosila sve što mi je bilo potrebno. Neko čeka njegovih pet minuta. Mi smo čekali i dočekali naših pola sata- rekla je baka Mira. Istog stava je i Milka Jakšić (74):
-Prethodnih nedelja mogla sam samo do terase. Imam puno cveća. Tu bih se malo zabavila, ali ništa ne može da zameni šetnju. U cik zore, ja sam odlazila u kupovinu, doduše nešto kasnije oko šest sati. Tada bi se malo prošetala.
Ćerka me je najviše obilazila. Lekove je donosila ona, ili moji unuci. I da ti kažem. Nije me uplašila korona. Prežila sam ja daleko gore situacije, pa nisam crkla- našalila se baka Milka. Šetnju je jedva dočekao i Dragoljub Badrljica, poznati mokrinski hroničar i penzionisani direktor OŠ “Vasa Stajić”:
-Ovako mora. Mi smo naučili na daleko više… Više bi mi značila da sam u nedelju, na Vaskrs, bio na svežem vazduhu u Mokrinu. Viša sila se postarala da ne bude tako.
Iskreno, jednako mi je važno zdravlje svih nas, ali i Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim kokošijim jajima i Vaskršnje svečanosti. Biće prilike za ovo drugo- poručio je Badrljica. Supružnici Kolarović, Ilija (73) i Zora (68) kažu da im prethodnih sedmica nije bilo lako jer imaju bolesnog sina:
-Njemu je kičma jako stradala. Išli smo u jutarnje kupovine. Nekima je tužno, a nama neshvatljivo. Malo bismo bili na terasi I to je sve. Ovo smo jedva dočekali. Nadamo se da ćemo u skorije vreme imati i više od ovih pola sata- kažu Kolarovići.
