SAJAN- Kako su naši preci nekada kosili žito i ređali snopove, a šta jeli da im vrelo sunce ne bi otupelo zamahe, danas su prikazali članovi 17 ekipa na 23. Severnobanatskim žetelačkim svečanostima u Sajanu.
Takmičenje na kom se, pored izgleda kosca i njegovih pomagača, bodovala oštrina kose, ocenjivala visina pokošene strnjike, ali i način na koji su složeni snopovi i pripremljen tradicionalan žetelački doručak, obeležile su dve domaće ekipe.
Za ovu priliku, ekipu koju je predvodila Ester Fekete iz Sajana, najstarija žena kosac u Vojvodini, pojačao je Mokrinčanin Goran Dumitrov, član GV za seoske mesne zajednice. Dok je od Ester upijao korisne savete, priznao nam je da u Sajan nije svratio paradno nego radno:
– Deda me je naučio da kosim, a njegovu alatku još uvek čuvam. Za ovu priliku, doneo sam specijalnu kosu iz dvorišta čuvene porodice Prodanov. Kosa im je 1993. stigla od braće Muhić iz Mrknjić Grada.
Svi znaju za Zmaja od Šipova. Čujem da su me, gledajući kako kosim, neki već prekrstili u Zmaja od Mokrina. Bila mi je čast da me u dodatne tajne ovog, tipično muškog posla, uputi žena kosac kojoj mnogi muškarci ne mogu da pariraju- priznao je Dumitrov.
Da je sa kosom njen šegrt ovog vrelog julskog dana bio umešan, potvrdila je Ester Fekete. Ona je kosu prvi put u ruke uzela kad je imala 14 godina. Pojasnila je da su nekada koscu pomagale dve žene. One su letinu slagale slože u snop. Pohvalila je Dumitrova i navela da su, u ovom poslu, veoma važnu ulogu imale i vodonoše:
– Vodonoše su jednako umorne odlazile sa njiva kao i kosci. U vreme žetve, odlazilo se od kuće u cik zore, a vraćalo tek sa prvim mrakom. Trebalo je napojiti ožednele ljude. Što se tiče našeg Zmaja od Mokrina, bio je dobar. Poput sunđera, upijao je moje savete. Tačno je da su mnogi muškarci još uvek ljubomorni što sam u ručnoj kosidbi bolja od njih- priznala je ona.
Duh davno prohujalih vremena, dočarali su članovi ekipa iz Mađarske, Rumunije i ovog dela Vojvodine. Najmlađu ekipu iz Sajana, predvodio je petnaestogodišnji Ričard Fekete. Društvo su mu pravili Evelin Tot, Akoš Benjocki i Atila Benjocki:
-I meni je jedna žena pomagala. To je bila moja mama. Bilo je teško, ali smo se lepo proveli- rekao je Ričard Fekete. I ove Severnobanatske žetvene svečanosti organizovao je KUD “Adi Endre” iz Sajana:
– Ugostili smo ekipe iz inostranstva, ali i iz Sente, Gornjeg Brega, Crne Bare, Subotice, Kikinde i Sajana. Trudimo se da ovom svetkovinom u čast novog roda hlebnog žita pokažemo kako se to nekada radilo i sačuvamo lepe običaje.
Imre Tot Kiralj (79) iz Subotice, bio je najstariji učesnik ovog skupa. Oni malo mlađi, nadmetali su se neobičnim disciplinama: guranju paorskih kola i trčanju bosim nogama po strnjištu- kazala je Šara Benjocki, predsednica KUD-a “Adi Endre”.
