KIKINDA- U roku od samo tri dana, dvoje petnaestogodišnjih Kikinđana pokušalo je da digne ruku na sebe. Najpre je u četvrtak, 13. septembra, T.S. iz Kikinde, ušla odevena u Tisu kod Sente i počela da se davi. Devojčicu koja ne zna da pliva, spasila su dvojica mladića iz Sente. U nedelju uveče, M.N. je skočio sa devetospratnice.
Đorđe Popović, klinički psiholog Opšte bolnice, priznaje da je nezahvalno da govori o konkretnim razlozima ovih slučajeva, iako poseduje bogato profesionalno iskustvo. S obzirom da je reč o osobama koje još uvek nisu ušle u punoletstvo, kao najčešći razlog može da se pretpostavi neki problem unutar porodice:
– Stvar se svodi na loše međuljudske odnose kod odraslih članova porodice. Obično to rezultira raspadom porodice, ali i nekim društveno neprihvatljivim oblicima ponašanja mlađih članova porodice. Takva osoba je utiska da je okolina protiv nje, a na kraju dolazi do jedne vrste laganog i sigurnog osamljivanja, koje može da dovede do osećanja beznadežnosti. To je ključni momenat. Kap koja preliva čašu. Utisak da nikad neće biti drugačije i bolje, dovodi to toga da osoba živi u teško podnošljivoj stvarnosti. Završni čin jeste pokušaj da sebi oduzme život- pojašnjava Popović.
Naš sagovornik ukazuje da je praksa odavno pokazala da nijedno samoubistvo ne može da se objasni samo jednim faktorom koji mu je prethodio. Svako samoubistvo je veoma zagonetan fenomen. Depresija je, u više od 50 odsto slučajeva, prostor u kom se događaju samoubistva.
– Treba obratiti pažnju na relativno nagle promene ponašanja. Osoba koja je izvršila samoubistvo, u ogromnom broju slučajeva, manifestovala je pre toga neke promene. Pre svega, povlačenje u sebe. Mislim da je “crveno svetlo” uključeno na više nivoa. Ovakvi slučajevi “ohrabruju” potencijalne samoubice da lakše i efikasnije pristupe onome što se kuva u njihovoj glavi. Teško je roditeljima uputiti neke jednostavne poruke. Višedecenijska ekonomska kriza ostavlja posledice, a manifestuje se i porastom samoubistava- kaže Popović i dodaje da je nasilje postalo društveno prihvatljivo.
Popović podvlači da osobama koje su pokušale samoubistvo treba pružiti ruku. Nikako ih ne treba osuđivati. Njima je obavezno potreban psihoterapijski tretman:
-Kada bih imao malo više moći u rukama, to bih i naredio. To je nešto što se podrazumeva u civilizovanom svetu. Neverovatna bi greška bila da se takve osobe osuđuju. Sa njima treba razgovarati. Treba im dati priliku da kažu šta im je na duši- zaključio je Popović.
