KIKINDA- Preventivnim aktivnostima u vidu merenja nivoa šećera u krvi, krvnog pritiska i lekarskim savetima u Drugoj zdravstvenoj ambulanti obeležen je Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti.
Ovaj važan datum u kalendaru zdravlja obeležava se pod sloganom “Porodica i dijabetes”, a osnovni cilj kampanje je podizanje svesti građana o uticaju dijabetesa na celu porodicu i ulozi najbližih u brobi sa bolešću. Kako je objasnila dr Ana Đurin, specijalista socijalne medicine iz ZZJZ, dijabetes je hronično, nezarazno oboljenje, koje karakteriše povišen nivo šećera u krvi i javlja se u tri osnovna tipa:
– Tip 1 dijabetesa javlja se kod dece i mlađih od 40 godina i kod ove bolesti organizam ne luči inslin. Tip 2 se javlja kod osoba starijih od 40 godina i mlađih sa povećanim rizikom za nastanak ove bolesti. Kod ove bolesti postoji lučenje insulina, ali u nedovoljnoj količini ili organizam ne reaguje na adekvatan način na ovaj hormon. Treći tip dijabetesa je gestacijski, javlja se tokom trudnoće i najčešće nestaje nakon porođaja- objasnila je dr Đurin.
Prema poslednje dostupnim podacima, na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga, u toku 2017. godine registrovano je sedam novoobolelih od dijabetesa tipa 1, u uzrasnoj grupi do 29 godina, što je približno broju za 2016. godinu, kada je bilo osam.
Što se tiča dijabetesa tipa 2, u toku 2017. godine registrovano je 433 novoobelelih starosti do 75 godina, što je nešto manje u odnosu na godinu dana ranije kada je dijabetes evidentiran kod 454 osobe. Od komplikacija svih tipova dijabetesa, kod osoba starosti do 75 godina, umrlo je oko 100 ljudi, 2016. i 2017. godine. Dijabetes tipa 2 je najčešći. Javlja se u čak 90 odsto slučajeva obolelih. Međutim, važno je istaći da se ovaj tip, za razliku od dijabetesa tipa 1 može sprečiti:
– Prvi korak u prevenciji je prepoznavanje rizika. Osobe koje su pod povećanim rizikom su one koje u porodici imaju nekog ko boluje od ove bolesti, stariji od 45 godina, ljudi sa prekomerenom telesnom težinom, nedovoljno fizički aktivne osobe, zatim ljudi sa povišenim krvnim pritiskom, poremećenim metabolizmom masti i drugo- objasnila je dr Đurin.
Najčešći simptomi šećrne bolesti su učestalo mokrenje, naročito noću, prevelika žeđ, povećan apetit i glad, uz gubitak telesne težine. Zatim, zamagljen vid, umor, peckanje, trnjenje u rukama, nogama, sporo i teško zarastanje rana. Stručnjaci ističu da je važno dobra kontrola i regulisanje bolesti, je u suprotonom nosi rizik od ozbiljnih komplikacija.