PORTO- Stoja Đokić (21) iz Kikinde, već dva i po meseca volontira u portugalskom Kukužaešu. To malo mesto se nalazi južno od Porta, a Stoja je volonterka lokalnog Crvenog krsta. Teško da u našem gradu i okolini postoji neko ko ne poznaje ovu devojku.

Uvek nasmejana i milosrdna, Stoja je tokom devetogogodišnjeg dobrovoljnog angažmana postala gotovo zaštitno lice kikindskog Crvenog krsta. Ovog leta se odvažila da napusti porodicu, prijatelje i Kikindu, i preko ERASMUS + programa, ode u Portugaliju. Prvi utisci su povoljni, a dobra je okolnost što joj društvo pravi Tina Natatoš iz Zrenjanina:

– Uz zemljakinju, pa još komšinicu Banaćanku, sve je lakše. Mi smo jedine volonterke iz Srbije. Utisci su zasad pozitivni. Sve, uključujući i vreme, potpuno je drugačije nego u našoj zemlji. Ljudi su druželjubivi i veoma gostoprimljivi. Po tome su veoma slični nama.

Blizu je i Porto. Drugi po veličini grad u Portugaliji fenomenalno izgleda- ushićeno prenosi Stoja utiske iz Porugalije. Priznaje i da će joj ovo iskustvo puno značiti. Buduća socijalna radnica savetuje studentima da prihvate ovakav životni izazov i odu na neku razmenu:

-Vredi se malo i osamostaliti. Dobro je da upoznate svet, vidite kako žive ljudi u inostranstvu. Zaista od srca to preporučujem mladima u Kikindi i Srbiji. Susret sa novom kulturom, jezikom i običajima sigurno će me oplemeniti.

Da ne zaboravim ni drugu stranu volonterske medalje. Tek kad negde odete, shvatite koliko vam nedostaje rodna gruda i vaši najmiliji. Kuća mi najviše nedostaje. Kikindu sam napustila 31.jula, a ovde ću biti do kraja juna iduće godine. Očekuje me fakultet u Novom Sadu, moja porodica, prijatelji i kolege u Crvenom krstu- kaže Stoja i dodaje:

-Svakodnevne obaveze u ovdašnjem Crvenom krstu ne razlikuju se mnogo od onih koje sam obavljala u Kikindi, u sedištu naše humanitarne organizacije ili negde na terenu. Tu sam da pomognem zaposlenima i da radim sa lokalnim stanovništvom. Već devet godina sam volonterka, pa mi taj deo posla nije stran.

Oduvek sam volela da pomažem drugima. Crveni krst i njegova plemenita misija zaista ne poznaje granice. Zahvaljujući društvenim mrežama i vašem portalu pratim dešavanja u Kikindi. Veliki pozdrav i poljubac šaljem mojim najmilijima i naravno svima u kikidskom Crvenom krstu- kaže na kraju Stoja.

(foto, privatna arhiva i Darko Cvijan Cvix)