KIKINDA- Maratonsko zasedanje! Na današnjoj sednici lokalnog parlamenta, odbornici su usvojili odluku o konsolidovanom završnom računu budžeta za 2023. godinu.
Pomoćnica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, navela je da su ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva iznosili 3 milijarde 929 miliona i 345 hiljada dinara, a tekući rashodi i izdaci 3 milijarde 878 miliona i 340 hiljada dinara.
Dodala je da je procenat izvršenja 91 odsto u odnosu na planiran budžet. Usvojena je i odluka o izvršenju gradskog budžeta u prvih šest meseci ove godine. Ukupna planirana sredstva u tekućoj godini za sve razdele iznose nešto više od 4 milijarde i 568 miliona dinara:
– Očekuje nas rekonstrukcija OŠ “Feješ Klara”, izgradnja postrojenja za preradu pijaće vode u selima. Nastavlja se rekonstrukcija kišne kanalizacije sada u slivu Moravske ulice, potom rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina, ali i krova na vrtiću u Sajanu. Spremna je i projektna dokumentacija za izgradnju fekalne kanalizacije u naseljima ŽNR i Strelište.
Dokumentacija je u resornom ministarstvu- saopštila je Jakšić Kiurski i dodala da je Gradu od početka godine odobreno 675 miliona dinara transfernih sredstava. Za rekonstrukciju OŠ “Feješ Klara” opredeljeno je 400 miliona, a još 180 miliona za atmosfersku kanalizaciju u slivu Moravska. Ta sredstva su se u gradsku kasu slila iz Uprave za kapitalna ulaganja.
Na sednici su razmatrani i usvojeni godišnji izveštaji o poslovanju u prethodnoj godini JP “Kikinda”, JP “Toplana” i JP “Autoprevoz”, ustanova kulture i drugih institucija čiji je osnivač grad, ili se finansiraju iz lokalnog budžeta. Takođe, razmatrani su i usvojeni godišnji izveštaji o poslovanju seoskih mesnih zajednica.
Odbornicu Oliveru Kantar interesovalo je koliko će iznositi cena kubika vode iz nove fabrike vode jer se, kako je rekla za skupštinskom govornicom, to od građana krije:
– Građani imaju pravo da to znaju jer će za njih to biti značajan trošak u narednom periodu- poručila je Kantar. Odgovorio joj je Čedo Gvero, v.d. direktor JP “Kikinda”:
– Naravno, to nije nikakava tajna. To će biti tema razgovora sa čelnicima našeg grada. Kad dođemo do kalkulacije, videćemo šta će grad da subvencioniše a šta neće. Dakle, videćemo hoće li to biti laka ili teška politička odluka. Očekujemo da do 3. avgusta dobijemo sanitarnu dozvolu, a dve nedelje nako toga i upotrebnu dozvolu- rekao je Gvero.
Na primedbu odbornice Kantar da im je obiman skupštinski materijal dostavljen u minimalnom zakonskom roku pa nisu imali mogućnosti da se adekvatno pripreme, reagovao je Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika:
– Mislim da ponovo, kao i na prethodne dve sednice, zloupotrebljavate skupštinsku govornicu, a sve da biste obmanjivale građane. Ne držite se dnevnog reda. Oglušujete se na upozorenja predsednika Skupštine. Bavite se populizmom, pričate o toaletima, o tome gde se po gradu urinira. Ne znam zašto niste spomenuli najveće ruglo u centru grada- rekao je Pudar.
Grad dobrih ili siromašnih ljudi
Iz godišnjih izveštaja Centra za socijalni rad i Crvenog krsta može se zaključiti da smo mi grad siromašnih i prevarenih ljudi. Kikinda ima 14.000 penzionera, a u zoni ekstremnog siromaštva je više od 10 odsto populacije. Ovo je grad siromašnih, prevarenih i ucenjenih ljudi- ustvrdio je odbornik Miroslav Panić. Odgovorio mu je Pudar:
– Čuli ste da je Kikinda grad siromašnih, a ne dobrih ljudi, da smo na ivici siromaštva, da sve nagrade i naši uspesi ne stoje. Kaže odbornik Panić da se odavde beži i umire. I onda za govornicu izađe v.d. direktorka Centra za socijalni rad i u jednoj rečenici pobije sve njegove tvrdnje- rekao je zamenik gradonačelnika. Aleksandra Đorđević, v.d. direktorka Centra za socijalni rad, navela je da je ta ustanova, zaključno sa 31. decembrom prošle godine, imala ukupno 5.993 korisnika, ali da se to ne odnosi samo na materijalno ugrožena lica:
– Ukupan broj pojedinaca koji su korisnici novčano socijalne pomoći, zaključno sa poslednjim danom 2023. godine je 1.886. Kad sam 2017. počela da radim u ovoj ustanovi, bilo je oko 2.500 porodica na evidenciji koje su koristile novčano socijalnu pomoć. Danas ih nije ni blizu 1.000- ukazala je ona.
