KIKINDA- Ako se za neku osobu može reći da ima “zlatne ruke” onda je to, bez sumnje, Kikinđanin Robert Oster, autor ovog prelepog japanskog vrta. Robert-san, kako smo od milošte nazvali ljubaznog domaćina, pružio je mogućnost reporteru portala GRADSKI da zaviri u ovu, za naše vojvođanske prilike, netipičnu avliju.

Na našu laičku konstataciju da se ovog vrta ne bi postideo ni prosečan Japanac, Robert skromno potvrdno odgovara. Koliko je ovde rada i truda uloženo, ne možemo ni da zamislimo. Dok razgledamo vrt, Robert priznaje da je oduvek bio veliki poštovalac japanske kulture:

– Kad smo se preselilu u ovu kuću, u jesen 2007. godine, tokom cele zime, dragocene informacije o japanskim vrtovima sakupio sam na internetu. Kad je granulo proleće, najpre sam ašovom iskopao jedno, drugo, pa treće jezero. Nisam imao konkretan plan kako ću tačno formirati japanski vrt.

Mnogo toga sam za ovih trinaest godina dodao i preradio. Tori dominita vrtom. U Šito verovanju, to je kapija koja se postavlja ispred istoimenih hramova, za prelazak iz zemaljskog u duhovno stanje i svet.

U Japanu, ali i u drugim državama, u kojima zaljubljenici poput mene imaju japanske vrtove, oni površinski nisu strogo definisani. Vrt može da se napravi na jednom kvadratnom metru, ali i na nekoliko hektara- ukazuje Robert. Japanski vrt ovog Kikinđanina ima oko 300 kvadratnih metara, a on je član Asocijacije ljubitelja i vlasnika japanskih vrtova Evrope:

– Skandinavci poseduju japanske vrtove i veoma su im privrženi. Ima ih u Holandiji, Engleskoj, ali i u Francuskoj i Španiji. Nije mi poznato da u Srbiji još neko ima japanski vrt. Posebno mi godi što je jedan Japanac pohvalio izgled ovog mog vrta.

Moram da kažem da su vrata moje kuće širom otvorena ljudima koji su radoznali, a nikada nikome nisam prodao biljku. Radije ih poklanjam- priznaje Robert. Dok boravi u vrtu, Robert kaže da se oseća ispunjenim. To je, kako kaže, njegovo malo carstvo koje ga deli od surove realnosti:

– Naročito nam je lepo bilo tokom vanrednog stanja. Supruga i ja, do kraja, nismo ni bili svesni šta se dešava izvan našeg vrta. Već pola godine jedna zaraza hara našom planetom. Ako mene pitate, voleo bih da se ovom lepotom zaraze još neki Kikinđani i odvaže da naprave japanski vrt.

U meni će pronaći iskrenog saradnika i savetodavca. Moram da naglasim da se formiranje jednog japanskog vrta, vremenski nikada ne završava. Ovaj vrt je 2011. godine zauzeo drugo mesto, u izboru za “Najlepšu baštu Srbije”, u konkurenciji 68 bašti, na konkursu časopisa “Moja lepa bašta”. Tada ovaj vrt ni približno nije izgledao kao sada- kaže Robert.