KIKINDA- U znak sećanja na žrtve „krvavog janura“, koje su fašisti pobili početkom 1942. godine, u dvorištu Kurije održan je komemorativni skup. Senima nevinih žrtava poklonili su se predstavnici lokalne samouprave, delegacija Ministarstva odbrane, predstavnici  SUBNOR-a, drugih boračkih organizacija, ali i potomci streljanih.

Komemorativnom skupu, prvi put, prisustvovale su Zorica Marjanović Čvorak i Vesna Čvorak, unuke Zorke Čvorak. Na spomen ploči, petnaestak godina, nenamernom greškom, bilo je ispisano Zoran Čvorkov. Kao što smo već pisali, greška je konačno ispravljena:

-Drago mi je da što se konačno ime moje bake nalazi na spomen ploči. Sada sa ponosom možemo da kažemo da je naša baka bila veliki rodoljub. Streljana je u 25. godini.

Iza sebe je ostavila dvoje dece, a jedno od njih bio je i naš otac koji je imao svega 2,5 godine, kad mu je majka ubijena. Otac nam je pričao o svojoj majci ono što su mu drugi pričali- ispričala je Zorica Marjanović Čvorak.

Na današnji dan, 9. januara 1942. godine, u dvorištu Kurije, na treći dan pravoslavnog Božića, steljano je trideset antifašista iz Kikinde i Mokrina. Fašisti su u znak odmazde za tri ubijena nemačka poljočuvara u našem ataru, streljali po 30 rodoljuba u Kikindi, Mokrinu, Zrenjaninu, Novom Miloševu i Banatskom Aranđelovu.

U dvorištu Kurije, pogubljen je 21 Kikinđanin i devetoro Mokrinčana. Nakon egzekucije, tela su iznesena u centar grada i obešena. Kasnije su pokopani u zajedničku raku, a crkvena zvona nisu smela da se oglašavaju od 9. do 11. januara. Jovo Barošević, predsednik vojvođanskog i potpredsednik SUBNOR-a Srbije, rekao je da se Kikinđani sa pijetetom sećaju ubijenih građana.

-Odajemo počast onima koji su dali svoje živote za našu slobodu. Ubijeni su na svirep način, a presudio im je zloglasni neprijatelj koji nije birao sredstva da pokori našu zemlju- izjavio je Barošević.

Da je ovo jedan od najtragičnijih, najkrvavijih i najbolnijih datuma u istoriji Kikinde, konstatovao je Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine:

– Naši preci streljani su zato što su bili Srbi, rodoljubi i patriote. Nikada ih ne smemo zaboraviti jer su primer  koliko se voli svoj narod i svoja zemlja. Naš narod stradao je tokom čitavog  20. veka i ne postoji mesto u kom nije bilo srpskog stratišta. To se ponovlja i danas na Kosovu i Metohiji. Na Badnje veče upucani su dečaci Miloš i Stefan Stojanović kad su išli po badnjak- rekao je Bogdan.