SAJAN- Ništa bez bake! Ester Fekete iz Sajana, do pre nekoliko godina, na Severnobanatskim želelačkim svečanostima, redovno je muškarcima uzimala meru u ručnoj kosidbi žita, pa se često još pre početka takmičenja, pobeda nije dovodila u pitanje.
Ranijih godina dolazila je sa unucima, a jedan od njih je stasao u momka i krenuo bakinim stopama. To je Ričard Fekete. Potvrđuje nam da ga je na takmičenje dovodila baka dok je još bio dete:
– Tačno je da je moja baka Ester u Sajanu dugi niz godina bila najbolji kosac. Više se ne takmiči, ali je danas došla da me gleda. Naravno, malo mo je pomogla oko kose i pokazala kako se radi.
Ona je pravi profesionalac i to još uvek radi spretno i brzo. U mojoj ekipi su momci iz Padeja, okoline Bečeja i Sajana. Zajedno smo u Adi išli u školu- ispričao je Ričard za GRADSKI. Njegova baka prvi put je, kako kaže, kosu u ruke uzela kad je imala samo 14 godina:
– Meni nije baka naučila da kosim. To je uradio pokojni otac. U Sajanu sam se prvi put oprobala 2003. Tada sam bila član ekipe, a već naredne samostalno kosila žito. I tako sve do 2019. Na ovom i sličnim takmičenjima, godinama sam bila jedina žena kosac.
Puno puta sam i pobeđivala. Ipak, najvećom pobedom smatram što unuk i još neka deca iz Sajana hoće da nas naslede- priznala je Ester.
Predsednica KUD-a “Adi Endre”, Šara Benjocki, kaže da su 26. Severnobanatske žetvene svečanosti okupile ekipe šest ekipa, od kojih jednu iz Mađarske. U centru pažnje bile su dve domaće, a činili su sadašnji i bivši đaci OŠ “Mora Karolj”:
– I moji unuci su ovde. To su Aron i Atila Benjocki. Lepo je što mladi pokazaju interesovanje da od zaborava sačuvaju sve običaje vezane za ručnu kosidbu žita- priznala je ona. Takvog je stava i Zoltan Abraham iz Crne Bare:
– U Sajan redovno dolazimo, sigurno već desetak godina. Ovde sam sa jednom mladom ekipom. Pružila im se idealna prilika da vide šta je pravi život i od čega se živi. Mladi su zaokupirani društvenim mrežama i mobilnim telefonima. Nije sve u tome- kategoričan je Zolika.
Pored izgleda kosca i njegovih pomagača, ocenjivala se visina pokošene strnjike, i način na koji su složeni snopovi. Sudije su bodovale oštrinu kose, ali i kako je pripremljen žetelački doručak. To je posebna priča.
Posluženje je podrazumevala tradicionalne mesne prerađevine, voće, povrće i kolače. Žetelački doručak sastoji se od šunke, kobasice, slanine, domaćeg hleba, barenih jaja, krompira, paradajza…
Valentina Vickovski i Melita Gombar, članice GV, uverile su se da najstarijim koscima ni julska vrelina ne može ništa i pozdravile što su se Severnobanatskim žetelačkim svečanostima priključili i mladi:
– Ova manifestacija čuva i neguje tradiciju i običaje. Nekada je vršidba žita okupljala kompletne porodice, komšije i prijatelje da zajednički rade u polju- kazala je Gombar.
