SAJAN- Skidanje letine na starinski način! Iako se danas takmičenja u ručnj kosidbi održavaju na četiri mesta u Banatu i Bačkoj, Ferenc Kereši (87) iz Sente nije imao dilemu gde da dođe.
Kaže da već godina ne propušta dolazak u Sajan. Za naporan rad po vrelom julskom suncu imao je i prave pomagače. Da parcelu pokose kako treba i lepo svežu snopove pomogli su mu Margi Šarvari, Ferenc Bilicki i četrnaestogodišnji Krištof Sabo Sabadoš:
-Boduje se oštrina kosa i žetelački doručak. Volim ovo takmičenje jer me vraća u detinjstvo. Otac me je učio da kosim žito kad sam imao 15 godina. Ranije nije bilo kombajna i sve smo morali ručno da radimo. Lepo je da održavamo ove običaje – kaže Kereši.
Nekada je žetveni dan počinjao obilnim doručkom, kao jaka podloga za težak fizički rad. Zatim su se oštrile kose i srpovi. Uz Senćane, tu je i ekipa iz Crne Bare. Oni su nam rekli koliko je doručak pred kosidbu važan, ali i da nekada on nije bio tako obilan kako se sada priprema za svečanost u Sajanu:
– Nekada ljudi nisu imali mnogo, pa su u kosidbu nosili barena jaja, krompire, luk i kiselo mleko. Slanina i kobasica tada su bili luksus, koje je ponekad iznosio samo gazda- tvrdi Florijan Popić iz Crne Bare, sa kojim su u ekipi Ildiko Abraham i jedanaestogodišnja Magdalena Kovač.
Ona je bila vodonoša. Severnobanatske žetelačke svečanosti organizuje Kulturno umetničko društvo “Adi Endre” iz Sajana. Ove godine učestvuje sedam ekipa, od kojih je jedna iz Mađarske:
– Nema mnogo ekipa, jer se ovakav događaj organizuje danas na još tri mesta. Važno nam je da manifestacija ipak postoji. Mladi su zainteresovani čuvanje tradicije.
Tu su i dve ekipe iz naše folklorne grupe. Ovde mogu od najstarijeg kosca da nauče kako se nekada ručno kosilo žito- kazala je Šara Benjocki, predsednica KUD “Adi Endre”.
Iako takmičarskog karakera, o priznanjima se tokom žetve ne priča. Više od posla važnije je druženje, kroz koje se evociraju uspomene na vreme koje pamti rodna banatska zemlja.
Kako baka Ester kaže
Ester Fekete iz Sajana, do pre nekoliko godina, na ovom takmičenju bila je neprikosnovena. Kosu je od nje nasledio unuk Ričard:
– Baka me je naučila da kosim. Sa 15 godina već sam samostalno kosio. Više se ne takmiči, sad je u žiriju.
Lepo je što u našem selu postoje dve takmičarske ekipe i što mladi hoće od starijih da očuvaju ove običaje- kaže Ričard.