KIKINDA- Vredi doći! Izložba “Dragocenosti Mokrinskog muzeja” biće otvorena u petak, u 17 sati, u holu Istorijskog arhiva Kikinda.
Kako kaže Srđan Sivčev, v.d. direktor ove ustanove, to je prva saradnja Istorijskog arhiva i Zavičajnog muzeja u Mokrinu, čiji je osnivač profesor Dragoljub Badrljica, najpoznatiji mokrinski hroničar. Sebe opisuje kao radoznalog Mokrinčanina i večitog dužnika svome rodu i zavičaju:
– Postavku čine čine predmeti, dokumenti, fotografije i artefakti koje je profesor Dragoljub Badrljica prikupljao više od četiri decenije. Konkretno, posetioci će videti austro-ugarsku sablju i francuski šlem iz Prvog svetskog rata.
Čuturice iz Velikog i Drugog svetskog rata, originalna diploma Mokrinčanina koji je završio Tehnički fakultet u Zagrebu 1939. godine, ali i fotografije sa kraja 19. i početa 20. veka, deo su postavke izložbe “Dragocenosti Mokrinskog muzeja”. Ovo je prva, a uveren sam, ne i naša poslednja saradnja- rekao je Sivčev za GRADSKI.
Prisutnima će se na otvaranju će obratiti Dragoljub Badrljica, koji će nešto više reći o procesu nastanka i razvitka Mokrinskog muzeja, kao i o predmetima koji se nalaze u njegovim zbirkama.
Zavičajni muzej nalazi se u delu čuvene Varoške kuće, a ima oko 50.000 eksponata. Brojni predmeti pripadali su znamenitim Mokrinčanima, poput Miroslava Antića, Vase Stajića i Radivoja Raše Popova. Jedan eksponat posebno je interesantan pripadnicama lepšeg pola.
To je tri metra visoko ogledalo. U Mokrin je stiglo iz Kikinde nakon Drugog svetskog rata. Kupljeno je na aukciji, a neobično je po tome što se veruje da ima mističnu moć i da ispunjava želje pripadnicama lepšeg pola.
– Znamenita zemljoradnička porodica Dražić je kupila ogledalo, ali zbog visine nije završilo pod krovom njihove kuće. Ubrzo je promenilo vlasnika. Sve do odlaska u Njujork, ogledalo je stajalo u sobi Zorice i Zorana Ladičorbića.
Potom je ponovo dobilo novog gazdu. Završilo je u komšiluku, pod krovom familije Beloš. Kad je ta kuća ostala prazna, ogledalo je trajni dom našlo u muzeju 2012. godine- ispričao nam je jednom prilikom profesor Badrljica.
