NOVI SAD- BirdLife International objavio je novu “Evropsku crvenu listu ptica”. Na njoj se nalazi pregled rizika od regionalnog izumiranja 544 vrsta ptica, u više od 50 država i teritorija Evrope, i prati IUCN Crvenu listu kategorija i kriterijuma koji se primenjuju na regionalnom nivou. Rizik od izumiranja svake vrste je ocenjen kategorijama od “Najmanja briga (LC)” do “Iščezla (EX)”. Studja je potvrdila da je svaka peta ptica u Evropi ugrožena ili skoro ugrožena.
Izveštavanje o stanju populacija divljih ptica na prostoru Srbije za potrebe nove “Evropske crvene liste ptica” uradilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) koje je partner međunarodne mreže BirdLife International. U nedavno objavljenoj “Crvenoj knjizi ptica Srbije” predstavljene su najugroženije vrste ptica sa teritorije naše države. Rad na ovoj publikaciji vodilo je DZPPS sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i Departmanom za biologiju i ekologiju PMF u Novom Sadu.
Podaci su prikupljeni za ukupno 352 pouzdano zabeležene vrste, od kojih je bilo moguće analizirati 255 vrsta ptica. Rezultati su alarmantni jer se čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja, a među činiocima koji ih ugrožavaju izdvajaju se lov, krivolov i sakupljanje jedinki (ugrožava 40 vrsta) i zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, među kojima i trovanje pesticidima (ugrožava 44 vrste). S obzirom na to da su ptice vrlo osetljive na promene u svojoj životnoj sredini, predstavljaju odlične pokazatelje stanja na našoj planeti.
Istraživanje je pokazao da su morske ptice, patkarice, šljukarice i grabljivice najugroženije i to su grupe čija brojnost najbrže opada u Evropi. Brojnost većine vrsta ševa, strnadica i svračaka se smanjila; druge grupe ptica gde je značajno opala brojnost jesu patke i šljukarice.
71 vrsta (13%) je ugrožena u Evropi (status kritično ugrožen (CR), ugrožen (EN), ranjiv (VU))
35 vrsta (6%) je skoro ugroženo (NT)
5 vrsta se još uvek vodi kao regionalno iščezle (RE)
Glavni razlozi smanjenja brojnosti posmatranih populacija ptica na Evropskim staništima su:
Prenamena upotrebe zemljišta na velikim parcelama
-Status barske šljuke (Gallinago gallinago) je promenjen sa kategorije najmanja briga (LC) na ranjiv (VU) pre svega zbog gubitka staništa i degradacije gnezdilišta.
Intenzivna poljoprivreda
-Status grlice (Streptopelia turtur) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU), jer zbog intenzivirane poljoprivrede nestaju staništa pogodna za njeno gnežđenje i pesticidi utiču na smanjenu dostupnost hrane
Prekomerna eksploatacija morskih resursa
-Gavki (Somateria mollissima) je promenjen status sa ranjive (VU) na ugroženu vrstu (EN) usled kombinovanih faktora koji uključuju zaraze i nestašicu hrane
Zagađenje kopnenih voda
-Status crnogrlog gnjurca (Podiceps nigricollis) je promenjen sa najmanja briga (LC) na ranjiv (VU), najverovatnije usled zagađenja vode usled poljoprivrednih aktivnosti i iz urbanih odvoda
Neodržive i redovne šumarske prakse
-Status velikog detlića (Dendrocopos major) je ostao u kategoriji najmanja briga (LC), ali se populacija smanjila uglavnom usled neodrživih šumarskih praksi
Razvoj infrastrukture
Status španskog orla krstaša (Aquila adalberti) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU) jer se populacija suočava sa visokom smrtnošću usled kolizije i elektrokucije sa dalekovodima:
-Rezultati pokazuju da ne uspevamo održivo da upotrebljavamo naše zemljište, slatkovodne resurse niti mora. Mi želimo, i neophodno nam je da Evropa predvodi svet u obnavljanju prirode, ali da bi se to dogodilo potrebno je samo da se uradi transformacija naše ekonomije. Ta transformacija mora početi sada, u ovom periodu koji su UN nazvale Dekadom ekološke obnove- Martin Harper, regionalni direktor BirdLife Evropa.
