BANATSKO VELIKO SELO- Prošlo je 78 godina od kolonizacije! Slavko Samardžija iz Banatskog Velikog Sela, rođen je u selu Medina. Nalazi se između Ključa i Mrkonjić Grada.
Poput velikog broja Krajišnika i on je na sever Banata došao vozom do Kikinde, a onda zapregama u ovo selo.
Tada je imao samo četiri godine. Samaradžije su najpre jedno kraće vreme bile u Novim Kozarcima, a onda stigli i ostali u Banatskom Velikom Selu:
-Pamtim ovaj prostor kao pašnjake, kad su se ovde skupljalji ljudi iz Šarlevila, Huberta i Soltura. Ovde je između 1946. i 1947. godine formirano Banatsko Veliko Selo. Kao dete, slušao sam na prelima šta su kazivala stariji i zapamtio kako je tekla kolonizacija i šta smo ovde zatekli.
Mi smo se nastanili u Hubertu. Kuće su se u to vreme dobijali po broju porodice. Nas je bilo petoro: otac, majka, đed, brat i ja. Iskreno, nije bilo bolje od onog što smo ostavili u rodnom selu- ispričao je Samardžija.
Kad je pre četiri godine promovisana monografija “Banatsko Veliko Selo- priča o selu i ljudima”, koautor Rajko Rajo Popović ispričao je kako je Banatsko Veliko Selo dobilo ime.
Nekadašnji glavni i odgovorni urednik i direktor “Komune” i Radio Kikinde, bivši predsednik opštine Kikinda, kazao je da meštani nisu mogli da se dogovore o imenu jer je svako vukao na svoju stranu.
Kako nisu mogli da se slože oko imena, rešili su da ga nazovu Banatsko jer je u Banatu. Veliko, zato što je selo prostorno raspostranjeno.
Zanimljiva svedočenja mogla su da se tokom obeležavanja 78 godina od početka kolonizacije čuju u dokumentarnom fimu koji je u seoskom Domu kulture prikazan, u okviru svečarskom programa “Živećemo, dašta ćemo”. U njemu su se Krajišnici prisećali prvog susreta sa nepreglednom ravnicom i, kako je jedan od njih rekao, blatom do kolena.
Prvi Krajišnici iz okoline Drvara, Petrovca i Bihaća stigli su novembra 1945. Kasnije su dolazili u grupama još iz Drvara i Ključa. Siromašni i gladni, goli i bosi, nakon iscrpljujućeg puta, na sever Banata stigli su sa puno nade i vere u bolji život.
Mira Pećanac, predsednica Saveta MZ Banatsko Veliko Selo, rekla je novinarima, a docnije, i u pozdravnoj besedi gostima i meštanima, da ništa nije slučajno:
– Naši dedovi su bili veliki ratnici, koji su odlukom države došli na rumunsku granicu, na obode naše zemlje. Mi smo ponosni na sve njih. Njihov težak život stvorio je nama uslove za bolji život.
Oni su nas zadužili da nastavimo da idemo napred. Naša manifestacija “Živećemo, dašta ćemo” prelazi u tradiciju. Ponosni smo na nju jer čuva naš identitet i korene Krajišnika- priznala je Pećanac.
Da se uvek i rado seća predaka koji su došli iz Krajine, potvrdio je i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:
-Moramo znati odakle su nam koreni. Ugledajući se na naše pretke, možemo da stvaramo bolje mesto za život, uz želju da sve ono najlepše prenesemo našoj deci- poručio je Lukač.
Izložba slika i nastup KUD-a “Marija Bursać”
Gosti i meštani mogli su da vide likovne radove na temu kolonizacije koji su nastali na ovogodišnjoj koloniji “Dušan Kerkez Džev”.
Uživali su i u nastupima KUD-a “Marija Bursać”, instrumentalista Milana i Vida Vašalića, i đaka seoske škole.
