KIKINDA- Namera naše sugrađanke Milanke Radočaj (60) da nakon četiri decenije boravka na evidenciji NSZ zatraži od države penziju, iako nema nijedan dan radnog staža, obišla je Srbiju i izazvala oprečne komentare javnosti. Milanka tvrdi da se na ovaj potez odlučila u ime svih obespravljenih žena koje nisu radile:
– Nismo radile, ne zato što nismo htele. Nismo imale gde da radimo. Hoću da se za nas žene, domaćice čuje, a ne da smo u ovom društvu stalno na margini. Ako u nekim zapadnim zemljama, pa i u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, kako sam čula, postoje barem minimalna primanja namenjena ovakvoj kategoriji ljudi, zašto da mi budemo izuzetak?- pita se Milanka, koja je na nagovor supruga podnela PIO fondu podnela zahtev za penziju, iako nema nijedan dan radnog staža.
Na naše pitanje koliko je realno očekivati da se na ovaj način brojka od milion i kusur penzionera u Srbiji dodatno uveća, ona i njen suprug odgovaraju da su odlični u nameri da, kako kažu, “isteraju ovu stvar na čistac”, pa makar se ćerali do Strazbura:
– Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazim se nešto više od četiri decenije, tačnije od 12. septembra 1979. godine. Nikada nikakve koristi nisam od njih imala. Redovno sam pratila oglase, predavala molbe, ali toliko očekivan posao nikada nisam pronašla. Konkurisala sam gde god je bilo moguće, ali mi je podjednako bilo važno i da stvorim porodicu.
Prvu ponudu dobila sam 1980. Tada sam bila trudna sa sinom. Nova ponuda stigla je 1983. kad sam rodila ćerku. Moji apeli da me zovu barem za šest meseci, dok prvo dete ojača, a tri godine kasnije i drugo, nisu urodili plodom. Da 15 godina nisam dvorila tetku i dobijala tuđu negu i pomoć, ne znam kako bih iškolovala decu- priča nezaposlena Kikinđanka i dodaje da nije dobijala ni dečji dodatak.
Na uvid nam je stavila evidencioni karton, u kom se vidi da je poslednji put to učinila tokom decembra. Milanka nam je potvrdila da je tačno da je tokom 80- tih u Kikindi postojalo dosta firmi, koje su zapošljavala mašinske tehničare i ljude slične struke, ali da ona, kao metalobrusač, posao nije pronašla:
-Predavala sam molbe u dosta firmi, ali bezuspešno. Eto, to je moja priča. Nadam se da će se u njoj pronaći i druge žene- kaže Milanka. U kikindskoj filijali PIO fonda priznaju da je slučaj ove Kikinđanke jedinstven i naglašavaju da lica uz adekvatne godine starosti pravo na penziju nemaju bez, minimum, 15 godina radnog staža.
U filijali NSZ ističu da su Milanki redovno nuđene mogućnosti zaposlenja, ali ona nikada nije uspela da realizuje to kod poslodavaca. Prema pisanju medija, u Severnoj Makedoniji uskoro primanja, od oko 100 evra mesečno, mogu da očekuju i oni sa “praznom” radnom knjižicom.
